Pogubne privatizacije novosadskih preduzeća

Novi Sad – Radnici novosadskog preduzeća za proizvodnju autobusa „Neobus“ zapretili su da će u ponedeljak izaći na ulice ukoliko im danas ne budu isplaćene dve plate i izmireni doprinosi. Iako su prošle sedmice postigli dogovor o isplati sa poslovodstvom i predstavnicima pokrajinske vlasti, zaposlenima na račun nije legao ni dinar. „Neobus“ je samo jedna od mnogih novosadskih firmi koje su posle privatizacije dospele u nezavidan položaj. 

Zaposlenima u firmi čiji je većinski vlasnik od 2004. godine saudijski biznismen Ali Magrabi Mohamedali obećana je isplata dve od osam zaostalih plata. Oko 220 radnika, koji su u generalnom štrajku od 25. aprila, nema ni overene zdravstvene knjižice, pa je potrebno da se uplate i doprinosi za penzijsko i zdravstveno osiguranje, o čemu je naš list nedavno pisao.

– Sastaćemo se sa gradonačelnikom Igorom Pavličićem i članom Gradskog veća za privredu Markom Narančićem, ali ukoliko ne dobijemo čvrste garancije da će radnici biti isplaćeni, sledeće nedelje ćemo protestovati ispred Izvršnog veća i Skupštine grada. Država mora da stane na stranu zaposlenih, jer je upravo ona odgovorna za lošu privatizaciju nekadašnjeg giganta – kaže predsednik gradskog sindikata metalskih radnika Novak Vasić.

Ovih dana protestuje i deo radnika „Noviteta“, članice „Zekstra grupe“, čiji je vlasnik predsednik Fudbalskog kluba „Partizan“ Dragan Đurić, jer im nije povezan radni staž u poslednje dve godine. Sindikati tvrde da zbog ovog problema neki radnici ne mogu da odu u penziju, a plaše se da se stvari još više iskomplikuju ukoliko firma bude otišla u stečaj.

Učinak privatizacije novosadskih preduzeća daleko je od očekivanog. Dolaskom privatnog kapitala, gotovo ni u jednoj fabrici nije napravljen pomak u povećanju obima proizvodnje. Umesto toga, usledila su otpuštanja radnika, štrajkovi zbog neredovnih plata i iscrpljujući sudski sporovi radi naplate zaostalih zarada.

U industrijskoj zoni, gde je svojevremeno bilo koncentrisano najviše proizvodnih delatnosti sa preko dvadeset hiljada zaposlenih, sada privređuje manje od hiljadu radnika. Više nema NIT-a, koji je bio poznat kao proizvođač postavnog plata, u „Motinsu” koji je izvozio auto-delove u Nemačku pokrenut je stečaj nakon bankrota većinskog vlasnika „NS Dona“, a posle raskinute privatizacije Hemijske industrije Novi Sad, sud je naložio prodaju imovine. Ne posluje ni „Novopak” koji je izrađivao metalnu burad za naftnu industriju.

Prvo privatizovano preduzeće u gradu „Standard” nekada je imalo 365, a sada broji svega 25 radnika. Gigant u metalskom kompleksu „Novkabel” zapošljava oko 600 radnika, a u trenutku kada je fabriku kupio „Ist point” imao je duplo više. Posle stečaja u februaru prošle godine oporavio se „Papir servis”, ali posluje skromno sa desetak zaposlenih.

Svojevremeno partner „Simensa“, preduzeće „Jugodent” na Futoškom putu, koje je proizvodilo stomatološku opremu, ne radi od još od 2009. godine. Deo imovine ove firme je prodat, ostatak čeka na prodaju, a takođe je bila zakazana i licitacija celokupne imovine obližnjeg „Jugoalata”, ali je Ustavni sud Srbije 15. marta poništio odluke Privrednog suda u Novom Sadu i Apelacionog suda u Beogradu o bankrotu ovog preduzeća.

Prema rečima Vlada Miljuša, predsednika Samostalnog sindikata metalaca Vojvodine, u halama fabrike „Pobeda” u Petrovaradinu, koja je nekada zapošljavala 2.500 radnika, sada se skladišti šećer.