Šumadinci igraju američki fudbal

Fudbalsko igralište kod škole ,,Momčilo Živojinović" na lošem je glasu među mladenovačkim fudbalerima. Ozloglašeni ,,ćosavi teren", izrovan kopačkama, po kiši postaje kaljuga, a po mrazu i vrućini stvrdnuta zemlja se pretvara u beton. Ovo ne smeta četrdesetorici mladića u zelenim majicama da se obaraju, padaju i jure za jajastom loptom.

Krupan momak iz odbrane preseca pas, vešto izbegava protivničke napade, prelazi liniju i postiže ,,tač daun", važne poene za svoju ekipu. Po ugledu na američke igrače, u radosti i uz sočnu psovku iz sve snage lupi loptu o zemlju, ali ona se odbija i udara ga u ,,nezgodno mesto", što izaziva buru smeha među saigračima. Ovo je samo jedna od scena sa treninga mladenovačkog Kluba američkog fudbala ,,Forestlenders". Iako postoji nepuna tri meseca, klub je već izazvao veliko interesovanje mladih u gradu gde godinama dominiraju sportovi poput fudbala, košarke, odbojke i karatea.

– Ime kluba smo sami izmislili i ovu reč nećete naći ni u jednom rečniku. U slobodnom prevodu znači "Šumadinci", a za ovaj naziv smo se odlučili jer su ostali klubovi iskoristili imena životinja poput vukova i divljih veprova, a bilo bi smešno da se zovemo vrapci – kaže dvadesetšestogodišnji student Šumarskog fakulteta Željko Srećković, trener, igrač i jedan od osnivača kluba. Prema njegovim rečima, ovaj sport doživljava veliku ekspanziju u Srbiji, jer naši momci imaju i fizičke i mentalne predispozicije za američki fudbal. Mada na prvi pogled ne izgleda da je za ovaj sport potrebna inteligencija, uopšte nije tako.  

– Svaki igrač mora da zna svoju ulogu, jer ako jedan ne uradi svoj deo posla sve pada u vodu – kaže Nikola Vukobratović, trener i igrač. Željko i Nikola, entuzijasti i zaljubljenici u ovaj prekookeanski sport, podjednako se dobro dopunjuju na terenu i u razgovoru. Sa četrdeset članova, ovo je najmlađi klub od dvadeset tri, koliko postoje u Srbiji.

 – Dolaze nam ljudi koji nemaju pojma o pravilima i koji su pogledali samo dve utakmice na televiziji. Kad dođe momak, provučemo ga kroz sve pozicije u timu da bismo našli mesto u ekipi koje mu najviše odgovara, jer ako je suviše krupan i ne može da trči igraće u odbrambenoj liniji. U principu svima dajemo šansu – kaže Nikola.

Sportska oprema je skupa, jer najjevtiniji komplet košta 250 evra. ,,Šumadinci" za sada igraju u Ligi bez opreme, a prvi cilj im je da je nabave.

–  Pregovaramo sa američkim klubovima i agencijama za skautiranje igrača kako bismo došli do polovne ili nove opreme. Cilj većine srpskih klubova je da se ,,prikače" nekom američkom klubu. Šalju se stotine elektronskih poruka na njihove adrese sa molbama i srceparajućim pismima da bi ti ljudi videli da postojiš i da nešto hoćeš da radiš, a osnovni uslov je sajt na engleskom sa svim podacima o timu – kaže Nikola. On dodaje da je smisao te saradnje da strani kapital dođe u klub.

– Oni ulažu novac u nas, za opremu i stručni kadar, a zauzvrat mi njima šaljemo talente – objašnjava Nikola. Klub je kao porodica i do sada nije bilo ni svađe ni tuče, iako izgleda da je ovo izuzetno grub sport.

– Prvi cilj je da dođemo do opreme, ali iz razgovora sa nekim klubovima saznali smo da pošto su dobili opremu igrači su mislili da su previše zaštićeni. Tako se u jednom klubu desilo da se za tri meseca povredi osamnaest igrača i mnogo su ozbiljnije povrede pod opremom nego bez nje. Ono što je najbitnije jeste to da oprema štiti vrat i kičmu, a sve ostalo je kao i u drugim sportovima izloženo povredama – kaže Željko i dodaje da do sada u klubu nije bilo povreda osim dva istegnuća ligamenata.

– Ovde se zna ko vodi red i ako sudiju igrač pipne dobija doživotnu zabranu igranja – objašnjava Željko. Prema njegovim rečima, roditelji mogu da budu spokojni, jer u ovom sportu igrač ne može da se povredi više nego u nekom drugom.

–  Igrač je uvek spreman na napad, okrenuti su licem u lice i nema opuštanja tela. Učimo ih tehnikama napada i odbrane, jer pravilno obaranje štiti i napadača i onog koji pada. Jednostavno, formira se telo da bude spremno – naglašava Nikola.

Momci dolaze iz različitih socijalnih sredina i različitih su godišta. Redovno se organizuju klupske žurke gde njihovi drugari besplatno sviraju. Naši sagovornici kažu da je trenutno Balkan pod lupom američkih skauta. Nije neverovatno da neko od Šumadinaca sa ,,Ćosavog terena" karijeru nastavi na nekom velelepnom američkom stadionu u najglamuroznijem svetskom sportu.