Danas počeo Veliki post

Kao priprema za proslavu praznika nad praznicima – Vaskrsa koji se ove godine slavi 8. aprila, za pravoslavne vernike danas počinje veliki post. Časni post koji sa Strasnom sedmicom traje 48 dana vreme je samoispitivanja, priprema za pokajanje i pričešće. "Veliki post je zaista škola pokajanja koju svake godine mora da pohađa svaki hrišćanin, da bi produbio svoju veru, da bi procenio i, ako je moguće, izmenio svoj život. To je divno pokloničko putovanje na sam izvor pravoslavne vere. Kad čovek krene na put mora da zna kuda ide. Tako je i s velikim postom. Pre svega, post je duhovno putovanje, a krajnji cilj mu je Vaskrs", piše poznati teolog Aleksandar Šmeman.

Post je ustanovljen još u Starom zavetu. Pojedini crkveni pisci kao što su Tertulijan, Epifanije i Avgustin ostavili su zapise da su apostoli ustanovili post od 40 dana u skladu s primerima Mojsija i samog Isusa Hrista, koji je posle krštenja na Jordanu postio u pustinji 40 dana.

Za vreme posta vernici se uzdržavaju od konzumiranja mesa, mleka i jaja. Onima koji su zdravi preporučuje da se od ponedeljka do petka poste tako što će spremati jela samo na vodi, a u subotu i nedelju može i na ulju. U ovom postu riba se jede samo na praznike – Cveti (1. april) i Blagovesti (7. april). Naravno, Crkva ima razumevanja i za one koji iz određenih razloga moraju da uzimaju određenu hranu – za bolesnike, trudnice, decu i ljude koji obavljaju teške fizičke poslove. Ali Srpska pravoslavna crkva apeluje na vernike da sami sebe ne razrešavaju od posta, već da za to traže blagoslov sveštenika.

U toku časnog posta razlikuju se bogosluženja u odnosu na ostali deo godine. Tokom prva četiri dana na povečerju se čita Veliki pokajni kanon svetog Andreja Kritskog. Ovaj kanon se ponovo čita u toku pete nedelje posta u čast velike pokajnice svete Marije Egipćanke. U nedeljne dane služi se Liturgija svetog Vasilija Velikog, a sredom i petkom i u četvrtak pete sedmice posta služi se Liturgija pređeosvećenih darova.

Prva nedelja posta zove se nedelja pravoslavlja i slavi se uspostavljanje poštovanje ikona pod vizantijskom caricom Teodorom. Tog dana se u crkvama utvrđuje vera i anatemišu jeresi. Druga nedelja posta se zove Pačista, a treća Krstopoklona i tog dana se obavlja poklonjenje časnom i životvornom krstu koji se iznosi na sredinu hrama da bi vernike ukrepio u danima žalosti  i podsetio na beskonačnu ljubav Spasitelja. Četvrta nedelja posta se zove Sredoposna, peta Gluvna. Petak šeste nedelje uoči praznika Cveti – Ulazak Gospoda Isusa Hrista u Jerusalim prestavlja okončanje svete Četrdesetnice. Toga dana crkva moli Gospoda da nas udostoji da vidimo sedmicu stradanja.

Sveti Vasilije Veliki upozorava da veliki post ne znači samo uzdržavanje od masne hrane, već da je svrha uklanjanje od zla i činjenje dobrih dela: "Ti mesa ne jedeš, ali ćeš brata satrti. Uzdržavaš se od vina, ali se ne uzdržavaš od uvreda. Dočekaćeš veče da bi hranu okusio, ali dan gubiš osuđujući. Teško onima čije pijanstvo nije od vina."

M. Pešić