Osam kreveta za više hiljada bolesnika

Pacijenti oboleli od raka štitne žlezde kojima je neophodna terapija radioaktivnim jodom, ne mogu da se leče u Beogradu, jer u glavnom gradu ne postoje uslovi za to. Zbog toga su prinuđeni da mesecima čekaju da se oslobodi neki od osam bolničkih kreveta u unutrašnjosti Srbije, gde se, u takozvanim olovnim sobama leče oboleli koji primaju pomenuti lek.

Lekari koji se bave lečenjem štitne žlezde, već gotovo dve decenije apeluju da Beograd dobije specijalan prostor u kojem može da se primenjuje terapija radioaktivnim jodom – koja je neophodna u lečenju karcinoma ove žlezde, jer je veliki broj pacijenata prinuđen da čeka da se oslobodi neki od svega osam postojećih bolničkih kreveta u drugim gradovima. Trenutno po dve postelje namenjene ovoj grupi pacijenata imaju bolnice u Sremskoj Kamenici, Kragujevcu, Ćupriji i Zlatiboru, dok samo u zagrebačkoj klinici „Rebro” ima 24 bolnička kreveta za ove bolesnik.

Za terapiju pomenutih pacijenata neophodno je formiranje „olovne sobe”, jer se u njima bolesnicima najpre daje određena doza kapsula radioaktivnog joda posle čijeg ispijanja moraju da budu neko vreme izolovani. Posle nekoliko dana leženja, koliko je potrebno da radioaktivnost spadne na dozvoljeni nivo, oni se puštaju na kućno lečenje. Radioaktivni jod postiže svoj terapijski efekat u narednih tri do šest meseci i praktično sprečava dalju mogućnost širenja bolesti.

Kako saznajemo, još pre dve godine u Klinici za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Kliničkog centra Srbije, počela je izgradnja „olovne sobe”, ali se taj posao još nije završio.

Kako ističe profesor dr Svetozar Damjanović, direktor ove klinike, ovde su urađeni grubi građevinski radovi, a za završetak investicije je potrebno oko 10 miliona dinara.

– Ova terapija je potrebna ne samo obolelima od karcinoma štitne žlezde već i onima koji imaju neuroendokrinološke tumore, a tih pacijenta u Srbiji ima oko 2.500. Ti ljudi imaju veliki problem oko lečenja, primene lekova i takozvane PRRT terapije. Bilo bi dobro ako bismo završili taj prostor, jer već imamo tu Centar za neuroendokrinološke karcinome – kaže dr Damjanović.

Profesordr Radan Džodić, iz Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, kaže da je „olovnu sobu” ispravnije nazvati Terapijski blok za primenu radiojodne ili radionukleidne terapije kod najčešće forme raka štitne žlezde, koji se posle valjane hirurgije, koja je najvažniji i nekad jedini vid lečenja, primenjuje.

–   Terapija se primenjuje kod onih bolesnika koji imaju povećan rizik od ponovne pojave bolesti, a i kod onih koji već imaju metastaze na limfnim čvorovima vrata, skeletu ili plućima, najčešće, mada ni metastaze na drugim organima ili tkivima nisu nemoguće. Ova terapija značajno produžava preživljavanje kod onih koji imaju metastaze koje vezuju jod – istakao je dr Džodić.

Naš sagovornik ističe da se u Beogradu najviše i najbolje operiše rak štitne žlezde i da se najveći broj operacija uradi u Institutu za endokrinu hirurgiju, Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije, VMA, KBC „Dr Dragiša Mišović” i drugim klinikama, abroj novooperisanih sa rakom štitne žlezde na godišnjemnivou premašuje tri stotine samo u prestonici.

– Nije normalno da Beograd sa najvećim brojem centara nema nijednu postelju za primenu terapije jodom 131, koja je potrebna najmanje polovini novooperisanih. U našem institutu je 1957. urađena prva terapija pomenutim jodom sa dve postelje i to je bila i prva te vrste u bivšoj Jugoslaviji. Ukinuta je 1994. i do danas nijenapravljen nijedan terapijski blok u Beogradu. Sva angažovanja uglednih specijalista nuklearne medicine, endokrinologa i mene lično, do sada nisu urodila plodom. Sramota je za zemlju Srbiju da takva terapija ne postoji u prestonici, makar dve postelje.Jedno vreme je samou Sremskoj Kamenici bilo dve postelje u Srbiji i ne znam kako su uspevali da zbrinu sve bolesnike. Čekalo se više od godinu dana na terapiju. Sada je situacija bolja, ali nedovoljno dobra – dodao je dr Džodić.

Terapija izgleda tako što se radioaktivni jod vezuje za ćelije štitne žlezde, zračenjem ih uništava i sprečava njihovu funkciju i dalji rast.Deo radioaktivnog joda, koji se nije vezao za ćelije štitne žlezde, izlučuje se iz organizma i to najviše u toku prva dva dana, preko mokraće, stolice, pljuvačke i znoja.

----------------------------------------------

Terapijski blok želi i KC „Niš”

Terapijski blok za lečenje ove grupe pacijenata potreban je i u Kliničkom centru u Nišu, kaže doc.drMarinaVlajković, iz Centrazanuklearnumedicinuove ustanove i predsednicaUdruženjanuklearnemedicineSrbije, jer su prinuđeni da godišnje oko 50 pacijenata šalju u druge ustanove na terapiju.

– Ranije su nam govorili da ne možemo da dobijemo sobu, jer nema prostora, a sada se on našao – ali ima opstrukcija. Pacijente, da bismo ih poslali u drugi grad, moramo dobro da pripremimo, da im damo određenu terapiju zbog koje se oni osećaju pospano. Da bi terapija bila optimalna, mora da se uradi u roku od mesec dana. Što se duže čeka, dolazi do bujanja malignih ćelija, koje se razmnožavaju. A dešava se da druge bolnice imaju već svoje pacijente, pa se odugovlači sa terapijom. Imam desetak pacijenata koji žele da organizuju štrajk zbog toga – naglasila je dr Vlajković.

----------------------------------------------

Ministarstvo zdravlja: nemamo zahtev

U Ministarstvu zdravlja kažu da nisu imali zahtev za pomoć oko otvaranja „olovne sobe”. Oni ističu da je direktor svake zdravstvene ustanove odgovoran za opremu, prostor i kadar u bolnici, kao i da je neophodno da se on obrati ovoj instituciji za odobravanje finansijskih sredstava za određenu investiciju.