Sećanje na Otomansko carstvo

Kulturno i istorijsko nasleđe nastalo na području Balkana u periodu otomanske vladavine, zabeleženo objektivom savremenih umetnika biće predstavljeno na izložbi „Priča o Balkanu” u utorak 19. juna u 19 časova u Konaku kneginje Ljubice u Beogradu. Izložba je deo istoimenog projekta u čiju je realizaciju uključeno nekoliko zemalja balkanskog regiona.

Umetnici fotografi kroz svoje radove preispituju značaj koji ova zajednička istorija ima za nas danas. Ivan Petrović, Kamilo Nolas, Juta Benzenberg, Ivan Blažev i Samir Karahoda fotografisali su najvažnije crkve, džamije, javna kupatila, akvadukte, kuće, i mostove u svakoj od balkanskih zemalja, uz naglasak na jedinstvene istorijske karakteristike, kao i njegovo tekuće stanje..

„Cilj izložbe je da ukaže na mnoge zapostavljene spomenike kulture koji su svedočanstvo jednog vremena ali i kulture tolerancije i zajedničkog suživota. Islamski ili jevrejski spomenici na teritoriji Srbije nisu turski ili izraelski, oni su deo našeg kolektivnog kulturnog nasleđa i kao takve treba da ih štitimo, poštujemo i čuvamo.

Balkan i brojne balkanske kulture su takve upravo zbog različitosti i mnogih uticaja koje su tokom vekova transformisale i oplemenjivale domicijalne narode i njihove kulture. Na izložbi će biti prikazane fotografije koje su uradili mladi savremeni fotografi koji su pokušali da daju svoje viđenje ove problematike ali i jednu modernu vizuru samih spomenika”, kaže istoričar umetnosti Saša Janjić kustos ove izložbe.

Otomanska ili osmanlijska vladavina na Balkanu trajala je od 14. do 20. veka. U nekim regionima ona je trajala u kontinuitetu, u nekima je bila isprekidana (u Moreji, na primer), dok neke oblasti (kao što su Jonska ostrva i Dalmatinska obala) otomansko osvajanje nije ni zahvatilo. Ipak, za skoro čitavu populaciju Balkanskog poluostrva, vekovi pod otomanskom vlašću predstavljaju veoma značajni deo istorijskog iskustva. Sećanja na ovaj period ostaju prikrivena u građevinama čija se uloga s vremenom izmenila, ili su potpuno izbledela usled opšteg zapostavljanja i destrukcije. U kakvom god stanju bile, potpuno uništene ili očuvane, građevine, ostaju dokumenti jedne zajedničke istorije koju su narodi na Balkanu delili šest vekova.

Izložba, nakon Atine i Soluna stiže u Beograd, a biće predstavljena i u Minhenu, Prizrenu, Skoplju i Tirani.

Deo projekta je i dokumentarni film „Nemi Balkan” koji je koncipirao i režirao Andreas Apostolides. Film je baziran na retkoj fotografskoj i filmskoj arhivskoj građi, intervjuima sa eminentnim istoričarima i predstavlja pogled na etničku i religijsku koegzistenciju različitih naroda na ovom području, svakodnevni život i poslednje dane Otomanskog carstva pred izbijanje Balkanskih ratova. Film je premijerno bio prikazan na Međunarodnom festivalu dokumentarnog filma Beldoks, a publika će imati priliku da ga pogleda i na ovoj izložbi, koja traje do 19. avgusta.

M. Đ.