Hoće li Đorđe Mitrović dobiti svoju ulicu

Udruženje građana „Podmorničar” podnelo je Komisiji za određivanje naziva trgova i ulica Skupštine grada Beograda predlog da prestonica dobije ulicu podmorničara Đorđa Mitrovića (1905–1970). Reč je o oficiru mornarice Kraljevine Jugoslavije, inače rođenom Beograđaninu, koji je tokom Aprilskog rata 1941. godine odbio da se preda Italijanima i Nemcima. Preuzeo je komandu nad podmornicom „Nebojša”, kojom je otplovio u Egipat, stavljajući se na raspolaganje Saveznicima.

– To je najznačajnija epizoda u ratnoj istoriji našeg podmorničarstva. Nadamo se da će naš predlog biti usvojen i da će ulica podmorničara Đorđa Mitrovića sačuvati sećanje na podvig hrabrog Beograđanina – kaže Milan Komar iz Udruženja građana „Podmorničar”.

U beogradskom Sekretarijatu za kulturu, zaduženom za podršku u radu Komisiji za određivanje naziva trgova i ulica, kažu da će ovaj predlog biti razmotren kada se komisija bude sastala. Biće to posao za tek izabrane odbornike, među kojima treba izabrati članove komisije.

– Ako komisija usvoji predlog, on se prosleđuje pred odbornike koji na zasedanju skupštine daju konačnu reč o dodeljivanju imena ulice – objašnjava Gorica Škipina, pomoćnik sekretara za kulturu.

Podmorničku flotilu Kraljevine Jugoslavije rat je, 6. aprila 1941. godine, zatekao u Boki Kotorskoj, koja je bila glavna baza. Prvih dana podmornice su izbegavale napade nemačkih i italijanskih aviona. Trećeg dana rata podmornice „Nebojša” i „Smeli” upućene su na područje Bari – Brindizi – Drač – Valona, sa zadatkom da ugroze neprijateljske komunikacije, ali nije došlo do dejstava po brodovima. Po povratku u bazu, podmorničari su primetili da su mnogi pripadnici mornarice već pokazali bezvoljnost za dalje ratovanje, bilo je prilično onih koji su nameravali da se stave u službu neprijatelja.

Grupa podmorničara bila je odlučna da nastavi da se bori, makar morali da prebegnu Saveznicima. Među njima je bio i poručnik bojnog broda prve klase Đorđe Mitrović, koji je u kritičnom trenutku preuzeo komandu nad podmornicom „Nebojša”. Bilo je to u večernjim satima 16. aprila 1941. godine, a podatke o ovom podvigu prikupio je penzionisani novinar „Politike” Radovan Kovačević.

Podmornica je te noći punila baterije, a u zoru 17. aprila nastavila je put prema Saveznicima u Grčkoj, na dubini od 30 metara. Uveče su izronili i nastavili put prema Otrantskom prolazu, ali su morali ponovo da zarone da ne bi bili primećeni u vedroj noći.

– Naša podmornica je ronila celu noć i dan. Tek 18. aprila, s padom mraka, izronila je radi dopune baterija, ali je vidljivost bila takva da se posle ponoći moralo ponovo zaroniti – objašnjava Radovan Kovačević.

U zoru 20. aprila, stigli su do Kefalonije, najvećeg u grupi Jonskih ostrva. Jugoslovenski mornari su prijateljski dočekani, sve što im je bilo neophodno Grci su dali besplatno. Nastavili su put prema Kritu i, kroz minska polja, uplovili su u zaliv Suda. Usledio je napad nemačkih aviona, pa je podmornica „Nebojša” morala da zaroni i „legne” na dno, odmah pored grčke podmornice „Papanikolas”. Po prestanku napada podmornice su se razdvojile i premestile, pre nego što su baš na to mesto avioni bacili podvodne bombe. Zbog žestokih vazdušnih napada na grčke i britanske snage na Kritu, jugoslovenska podmornica morala je da produži put prema Egiptu, pri čemu je konvoj u kome se kretala bio izložen „prijateljskoj vatri”, srećom bez posledica. U Aleksandriju su uplovili 27. aprila 1941. godine.

– Podmornicu „Nebojša” Britanci su koristili za obuku svojih podmorničara. Posle rata je vraćena u zemlju, ali joj je ime promenjeno u „Tara” – kaže Kovačević.

M. Galović

-----------------------------------------------------------

Umro po dolasku u Beograd

Đorđe Mitrović je u Aleksandriji završio britanski padobranski kurs i jedno vreme je služio na britanskom bojnom brodu. Kraj Drugog svetskog rata dočekao je kao vojni izaslanik kraljevske vlade u Rimu. Odlazi u Kanadu, gde je 1946. godine plovio kao kapetan broda na jezeru Ontario, posle čega je do penzionisanja 1970. godine radio u firmi za proizvodnju optičkih instrumenata. Te godine se vraća u Jugoslaviju. Umro je samo šest nedelja po povratku u rodni Beograd, gde je i sahranjen.