„Mikser" osvetlio savamalsku lepoticu

Palatu prvog srpskog osiguravajućeg društva, Beogradske zadruge, u Karađorđevojulici 48,treba obnoviti i u taj prostor smestiti javne instituciječiji značaj odgovara vrednosti zdanja – okosnica je inicijative arhitekata i građevinskih inženjera koji su na nedavno završenom „Mikser festivalu” objavili da će se angažovati na obnovi zdanja starog 105 godina.

Ideju razrađuju do tančina, kako bi sa konkretnim predlogom mogli da zakucaju na vrata evropskih fondova i domaćih institucija, kaže Zoran Đorđević, koordinator eksternih projekata Udruženja inženjera Srbije i jedan od inicijatora obnove zgrade Beogradske zadruge.

I prethodnih godina bilo predloga da se jedna od najlepših zgrada u Beogradu zaštiti od propadanja. Nijedan nije realizovan. Pre tri godine, Aleksandra Šević i Ljiljana Konta, arhitekte gradskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture, uradile su projekat restauracije fasade, sanacije i rekonstrukcije krova, stolarije, bravarije, oluka, gromobranskih instalacija i za to je dobijena dozvola. Novca za sređivanje eksterijera tada nije bilo, a lane je grad bio spreman da izdvoji 30 miliona dinara –osminu ukupne vrednosti projekta.

Ni ove godine nema novca za sređivanje objekta, premda krov godinama prokišnjava, oluci ne postoje, a podzemne vode plave podrum, pa je u njemu struja isključena.

U prizemlju tako oronulog zdanja od 5.000 kvadratnih metara 2002. godine smeštena je Pravosudna akademija, a od 2010. prostorije su dodeljene i povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitniku građana. Saša Janković, ombudsman, kaže da prostor koristi samo na papiru.

– Kada smo dobili prostorije pisao sam Upravi za zajedničke poslove da renovira kancelarije kako bismo mogli da se uselimo. Odgovorili su mi da to ne mogu da urade jer kompletna zgrada treba da se obnovi zato što preti opasnost od urušavanja. Ranije sam dobijao zahteve da prostor ustupimo za izložbe i koncerte i to sam odbijao upravo iz bezbednosnih razloga. Zato me brine ko odobrava da se u zgradi održavaju brojne manifestacije poput „Miksera”. Pisao sam sektoru za vanredne situacije da ih upozorim u kakvom je stanju zgrada – ističe Janković.

Ivan Lalić, direktor „Mikser festivala”, tvrdi da je saglasnost da postave dve izložbe na spratovima Beogradske zadruge, koje su otvorene do 25. juna, dobio od Pravosudne akademije.

– Pre nego što smo postavili izložbe, očistili smo oba sprata jer su bili prljavi i neuslovni. Naša namera bila je da otvorimo vrata zdanja da ljudi vide u kakvom je stanju naše nacionalno blago. Postavkama smo želeli da skrenemo pažnju medijima, političarima, stručnjacima da konačno učine nešto da se zgrada sredi – navodi Lalić. 

Da je dao dozvolu da koriste prazan prostor objekta potvrdio nam je i Nenad Vujić, direktor Pravosudne akademije. Pre nego što je izložba postavljena, kaže, dolazile su ekipe EDB-a da provere električne instalacije i protivpožarci, pukotine na zidovima su sanirane i postavljene zavese da delovi plafona ne bi nekome pali na glavu.

– „Mikseru” smo dali dozvolu da može da koristi u kulturne svrhe prostor koji je godinama prazan, a zgrada tako najbrže propada. Zahvaljujući ovom festivalu mnogi su se prvi put upoznali sa lepotom zdanja. U tome ne vidim ništa sporno, niko nije uništio zgradu. Tačno je i da je zdanje oronulo, da delovi plafona otpadaju, da su zimus instalacije triput pucale, da miševi kolo vode, da su pločice češke majolike u prizemlju zamenjene keramikom iz Kanjiže – upozorava Vujić.

Pre četiri godine, kaže Vujić, kada je odlukom vlade zgrada dodeljena i Ministarstvu pravde koje ju je koristilo do 2010, pokušali su da dođu do novca za rekonstrukciju. Stručnjaci Evropske banke za obnovu i razvoj uradili su analizu i proračunali da bi sređivanje zdanja koštalo oko 11 miliona evra. Od kredita se odustalo.

----------------------------------------------

Zdanjes početkadvadesetog veka

Zgrada Beogradske zadruge sagrađena je na nekadašnjem trgu Mali pijac prema projektu arhitekata Andre Stevanovića i Nikole Nestorovića, u rekordnom roku (1905–1907). Tada je prvi put u Beogradu u konstrukciji objekta upotrebljen armirani beton, a ulične fasade su bogato ukrašene i obrađene u veštačkom kamenu. Zgrada je 1979. godine proglašena spomenikom kulture od velikog značaja za republiku.

Prema projektu Ševićeve i Konte, zdanje će dobiti dve kupole koje su davno nestale, a bile su na krajevima krila prema Hercegovačkoj i Travničkoj ulici. One će biti izgrađene od drveta i čelika, istog oblika kao male kupole na čeonoj fasadi. Dotrajalu skulpturu, takođe na čeonoj kupoli, zameniće nova od metala. Jarbol na centralnoj kupoli, koji sada nedostaje, biće ponovo postavljen a služiće i kao gromobran.

Kada bi, teoretski, obnova počela sutra, bilo bi to prvo ulepšavanje zgrade posle šest decenija

----------------------------------------------

Karađorđeva ulica – nekad najotmenija

Jedan od osnivača Beogradske zadruge 1882. godine bio je Luka Ćelović Trebinjac (1854–1929). Osim trgovačke veštine i jednog od najvećih bogatstava u to vreme, hroničari mu pripisuju najveću zaslugu za pretvaranje Karađorđeve ulice u najotmeniji deo grada u prvoj polovini 20 veka. U njoj je izgradio blok prelepih zgrada, poput hotela „Bristol”, parka preko puta, zdanja Beogradske zadruge, i sve je poklonio Beogradskom univerzitetu. Njegovim umećem zadruga je u početku funkcionisala kao fond za štednju i pomoć sitnim trgovcima, zanatlijama, a kasnije je proširila delatnost na osiguranje privatnih i državnih objekata. Vremenom postaje toliko snažna da daje zajmove Beogradskoj opštini i državi i otvara filijale u Skoplju i Solunu. Ćelović je do smrti bio predsednik Upravnog odbora Narodne banke Srbije.