Srbi ćute i trpe, ne idu kod lekara

Srbi su nacija koja trpi: stisnu zube i spremni su da trpe i najjači bol – utisak je profesora dr Dragana Pavlovića, anesteziologa i načelnika Odeljenja anestezije Kliničko bolničkog centra „Bežanijska Kosa” i šefa Centra za bol, kroz koji mesečno prođe oko 30 pacijenata.

– Pacijenti u Srbiji su spremni dugo da trpe bol zbog loših socio-ekonomskih uslova, ali i loših navika. U bogatijim zemljama mnogo više se brinu o bolu nego u siromašnim. Neki vid bolnog stanja – bez obzira na to da li je glavobolja ili bol u stopalu – svakoga dana oseća oko 20 odsto stanovnika, oko 15 posto populacije pati od nekog hroničnog bola, a od kancerskog bola pet odsto stanovništva – navodi naš sagovornik.

On dodaje kako naši ljudi ne prijavljuju bol lekarima nego se leče sami, pa se ako se iza bol krije neka ozbiljna bolest, lekaru za pomoć obraćaju kasno. Primer za to je bol u predelu stomaka, koji se pogrešno povezuje sa nervozom stomaka ili kiselinom u želucu, pacijent se sam leči, a kada bolovi postaju nesnosni, obraća se lekaru, onda se na rendgenu ili skeneru uoči tumor.

Kada je reč o lekovima protiv bolova, u Srbiji se lako izdvajaju dve grupe: oni koji će odlagati da popiju tabletu uprkos bolu i drugi koji će i za najmanju glavobolju, bol u ramenu, leđima, stomaku, za zubobolju bez mnogo promišljanja popiti analgetik i to često – dvostruku dozu.

– Kada je reč o bolu nije dobra nijedna krajnost: niti trpeti bol u 21. veku, pored savremenih dostignuća medicine, niti preterano uzimati analgetike. Sve nam češće dolaze pacijenti koji zbog zloupotrebe analgetika dobijaju krvarenja iz želuca ili im je oštećena funkcija jetre. Osnovna greška je što mnogi u Srbiji bol doživljavaju kao simptom. Popiće neki „aspirin”, „paracetamol”, „kafetin” ili „buskopan” za bol u želucu, sačekati da bol umine, zaboravljajući da je bol, pre svega, upozoravajući fiziološki mehanizam odbrane tela, koji nas alarmira da se u organizmu nešto dešava, što „iskače” iz granica normalnog. Svaki bol treba ozbiljno razmotriti, što ne znači da za blaži bol ne treba da popijemo analgetik. Ako bol traje duže od pet dana, treba se obavezno obratiti lekaru – kaže dr Pavlović.

On dodaje da dve do tri tablete protiv bolova u toku jedne nedelje nisu opasne za zdravlje, ali dve do tri tablete dnevno u toku pet dana – jesu.

U Srbiji još nedovoljno koriste prednosti terapije bola, koja se u svetu sve više razvija, a primer za to su lečenje lumbaga.

– Bol u leđima, drugi je razlog za odsustvovanje sa posla, odmah iza prehlada i virusnih infekcija. Između 60 i 80 odsto ljudi bar jednom u životu doživelo je bol u leđima, više od 40 odsto osoba, mlađih od 40 godina, jednom godišnje ima bol u leđima, koji je razlog za bolovanje. I našu državu bol u leđima mnogo košta, a poslodavci često ne veruju svojim zaposlenima. Problem je što se promene nekada ne vide ni na skeneru ili magnetu, a bol je stvaran i treba verovati pacijentima. Tu se koriste dijagnostičke blokade – sprečavanje prenosa bolnih nadražaja ka mozgu uz pomoć injekcije sa lokalnim anestetikom, koji deluje sat vremena ili nešto duže, ali ako bol prođe, znači da smo našli uzrok. Tada dajemo terapijske blokade – sa kortikosteroidima koji imaju antizapaljensko delovanje i deluju mesec dana i duže. Blokade ponavljamo nekoliko puta, a u međuvremenu se ovim pacijentima pomaže fizikalnim tretmanom – objašnjava dr Pavlović.

Protiv bolova, u svetu se sve više koriste flasteri sa lokalnim anestetikom – lidokainom, kao i flasteri sa kapsaicinom, biljnim alkaloidom koji ublažava bol, dok su kod nas za sada u primeni samo flasteri za lečenja kancerskog, hroničnog bola.

Pacijentima koji imaju rak veoma pomažu flasteri sa opioidom ili narkotikom fentanilom, koji se komercijalno zovu „durodžezik” flasteri. Menjaju se na tri dana, na pozitivnoj listi su i dobijaju se na recept – navodi naš sagovornik.