Šta je ubilo pitomce

Dva mlada života izgubljena su zbog višestrukih propusta na poligonu Pasuljanske livade. Granata od 30 milimetara, koja je na nekoj ranijoj vežbi ispaljena iz bacača BGA-30, tragičnim nizom okolnosti sada je eksplodirala. Da li se to moglo sprečiti? Naravno, odgovor je potvrdan. Kako se tragedija onda dogodila?

Na nekoj vežbi, istraga će možda utvrditi kada se ona odigrala, a možda i neće, jedan bacač granata, ili više njih, pojedinačnom, ili sasređenom, vatrom gađao je mete. Bacač BGA-30 ispaljuje od 350 do 400 granata u minuti na maksimalnom dometu od 1.700 metara. Skoro je nemoguće vizuelno pratiti da li pri toj količini ispaljenih projektila na cilju svaki i eksplodira, posebno je to teško utvrditi ako dejstvuju dva ili tri bacača granata. Istina granata tipa M93P1 ima mogućnost da se samouništi posle 27 sekundi, ali nije poznato da li je reč upravo o toj granati, čiji mehanizam samouništenja nije odradio, ili o nekoj starijoj seriji koje nemaju taj mehanizam zaštite.

Lanac grešaka i propusta u ovoj tragediji zapravo ide od nadležnih ekipa, koje su posle bojevog gađanja morale da izvrše pregled terena gde su padale granate i da obave evidenciju i deaktiviranje svakog neeksplodiranog ubojnog sredstva. Onaj koji je gađao iz BGA-30 nije mogao da vidi i da pamti šta je sve eksplodiralo na cilju, a šta nije. Pirotehničari su tu neophodni i zbog toga oni i postoje u vojsci. I komanda poligona Pasuljanske livade morala je da uoči svakog dolaska pitomaca i vojnika na obuku vrši redovne i periodične preglede poligonskog prostora, bez obzira na to da li reč o lokacijama gde se koriste ubojna sredstva ili ne. U svakoj armiji u svetu dešava se da na poligonima zaostanu neeksplodirana ubojna sredstva, dešava se da ona posle izazovu i velike nesreće, ali da na ovakav način poginu pitomci Vojne akademije, to baš nije čest slučaj.

Na kraju i ljudski faktor i mladost pitomaca imali su, na žalost, određeni udeo u ovoj tragediji. Neko se od pitomaca neovlašćeno našao na prostoru gde ne bi smeo nikako da bude, na mestima gde su ranije padale bombe i granate. Pitomac je verovao da je teren „čist”, ili uopšte nije ni znao da je to prostor gde su ranije bile mete. Da li je taj prostor bio uopšte adekvatno vizuelno obeležen?

Pitomac je pronašao granatu i doneo je među kolege. Da li iz znatiželje, ili iz potrebe da se kolege kadeti impresioniraju? Sudeći po tragičnom efektu granate ona je eksplodirala u visini ruku, dakle pitomac ju je pokazivao grupi, jer da je bila na tlu efekti eksplozije ne bi bili tako strašni.

Vojni poziv skopčan je sa rizikom gubljenja života, takva je to profesija. Svako rukovanje oružjem nosi i određeni rizik, stvar je dobre obuke i discipline smanjiti taj rizik na minimum. Javnost ponekad zapita: zašto padaju vojni avioni. Zato što lete. Na Pasuljanskim livadama, na žalost, došlo je do više grešaka u lancu komande, kontrole i discipline.