Dogovor da nema dogovora oko Sirije

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Barak Obama se sa meksičkog samita G-20 ne vraća na lovorikama. U ponedeljak se u Los Kabosu konačno sreo i sa Vladimirom Putinom, prvi put od kako je ruski predsednik započeo treći mandat, ali njihov dvosatni „otvoreni i sveobuhvatni” razgovor nije doneo pomak oko glavne teme američko-ruskih razmimoilaženja: Sirije.

Rusija je dosad blokirala sve pokušaje da se u Savetu bezbednosti usvoji rezolucija koja bi osudila režim Bašara Asada za zločine nad sopstvenim narodom, a američka inicijativa da sirijski predsednik odstupi nije naišla na prihvatanje Rusije.

Sve što je Obama mogao posle da kaže bilo je da su se složili da „nasilje treba da prestane i da se pokrene politički proces za sprečavanje građanskog rata”.

Političku budućnost Asada, izdanka političke dinastije sa kojom Moskva paktira već četiri decenije, nije pominjao ni Putin. „Našli smo mnogo zajedničkih tačaka o ovom pitanju”, bilo je sve što je on rekao prilikom zajedničkog obraćanja novinarima.

Kako prenosi „Njujork tajms”, Putin je Obami naširoko obrazlagao zašto američka ideja o Asadovom odlasku nije rešenje, navodeći neuspele političke tranzicije u Egiptu i Libiji i iznoseći zabrinutost zbog nepostojanja zapadnog plana o tome šta bi se dogodilo sa raznim zavađenim političkim i etničkim grupama u Siriji ako bi Asad otišao s vlasti.

Obama je sa svoje strane Putina nastojao da uveri kako Amerika ne želi da pokvari odnose Rusije i Sirije, očigledno bez mnogo uspeha, zbog čega je već izložen domaćoj vatri.

U Kongresu, američku „impotentnost” u sirijskoj krizi žestoko je kritikovao republikanski senator Džon Mekejn, Obamin rival iz predsedničke trke 2008.

Vašington ne može sebi da priušti veće zatezanje s Moskvom, jer Rusija obezbeđuje danas jedini koridor za snabdevanje američkih i NATO trupa u Avganistanu (pakistanski putevi su za tu svrhu zatvoreni), a njena kooperativnost Americi je neophodna i u blokiranju nuklearnog programa Irana.

M. Mišić