Polemike posle Paponove smrti

Moris Papon, francuski nacistički kolaboracionista koji je umro u subotu u 96. godini, izazvao je polemiku u francuskoj javnosti kada je posthumno obelodanjena njegova želja da bude sahranjen sa ordenom Legije časti. Orden mu je svojevremeno dodelio Šarl de Gol, pre nego što je otkrivena njegova kolaboracionistička prošlost i oduzet mu je posle presude 1998. godine, kojom je osuđen na deset godina zatvora zbog saučesništva u zločinima protiv čovečnosti. Utvrđeno je da je Moris Papon omogućio deportaciju 1.560 Jevreja u Aušvic.
Čim je Paponov advokat Fransis Vijemen saopštio u javnosti želju svog klijenta da bude sahranjen sa ordenom Legije časti, stigle su munjevite reakcije protivljenja i levice i desnice.

Socijalisti su u svom saopštenju ocenili da bi takav gest značio posthumnu rehabilitaciju Morisa Papona i poricanje činjenica zbog kojih je osuđen. Bernar Akoje, čelnik partije desnog centra UMP u parlamentu, rekao je da bi sahrana sa ordenom bila šokantna i pozvao Žaka Širaka da to spreči.

Mišel Alio-Mari, ministarka odbrane, smatra da je dovoljno to što je država javno objavila da Moris Papon više nije nosilac ordena, dodajući da je smrt privatna stvar i da je nezgodno otvarati kovčeg i proveravati kako je ko sahranjen, prenosi francuski dnevnik "Mond" njene reči.

Paponu je posle presude 1998. godine zabranjeno da nosi orden i, kako navodi Rojters, pre tri godine je morao da plati globu od 2.500 evra što se u javnosti pojavio sa ordenom. On je, naime, neposredno posle izricanja presude pobegao u Švajcarsku, ali je tamo uhvaćen i predat francuskim vlastima. U zatvor je smešten 1999. godine, ali je posle tri godine pušten zbog lošeg zdravstvenog stanja. Prema izjavi njegovog advokata, umro je u snu u privatnoj bolnici u kojoj je trebalo da bude podvrgnut operaciji srca.

Ima, međutim, i političara koji odobravaju Paponovu želju da bude sahranjen sa ordenom, kao što je (po mnogima očekivano) Žan-Mari le Pen, koji je, kako navodi "Mond", rekao da porodica umrlog zaslužuje da mu ispuni poslednju želju i oda mu poslednju počast. 

Rober Badenter, bivši francuski ministar pravde, koji je već jednom izazvao polemiku u Francuskoj kad je reč o Paponu, i to 2001. godine kada se založio da ovaj bude pušten iz zatvora zbog lošeg zdravlja, oglasio se i ovog puta u korist kolaboracioniste. Sve to više nema nikakvog značaja, jer je Papon mrtav, a počasti i njihovi simboli nemaju više nikakve važnosti, rekao je Badenter u izjavi za televiziju.

Moris Papon je jedini istaknuti zvaničnik kolaboracionističkog režima iz Višija, koji je osuđen zbog učestvovanja u deportaciji Jevreja tokom Drugog svetskog rata. Njegova kolaboracionistička prošlost je, međutim, zataškavana pa je posle Drugog svetskog rata imao uspešnu političku karijeru i bio na značajnim funkcijama kao što su šef pariske policije, generalni sekretar Maroka, ministar budžeta. Optužnica protiv njega podignuta je 1981. godine, ali je prošlo još 14 godina do početka suđenja koje je jedno od najdužih u francuskoj posleratnoj istoriji.