Za naslednike manja penzija

Nemaština pod stare dane naterala je sugrađane da pogledaju u zube dosadašnjim zakonskim propisima koji se tiču prava i visine penzija. U tom smislu većina njih smatra da bi, pored promene postojećeg načina usklađivanja penzija – 75 s rastom troškova života i 25 odsto s rastom plata, iznosi porodičnih penzija morali drugačije da se određuju. Tim pre što porodičnu penziju najčešće nasleđuje jedna osoba – suprug ili supruga kome pripada tek 70 odsto iznosa sa ionako skromnog čeka.

Petar Radović, penzioner, koji se ovih dana javio našem listu, kaže da bi ovakav "asocijalan" propis trebalo pod hitno menjati, jer nema osnova da posle smrti supružnika naslednik prima za trećinu umanjenu penziju. Tim pre što kada ostane sam ima mnogo veće izdatke za komunalije, poreze, lekove... te je pitanje koliko mu može preostati za iole pristojan život.

Razlog više, kako ističe Radović, da se ovo pitanje što pre nađe i pred skupštinskim poslanicima je što su današnji penzioneri za ceo  radni vek uplaćivali doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, te ni po tom osnovu porodične prinadležnosti ne bi trebalo umanjivati. Penzija koja je pripadala osiguraniku za života trebalo bi u istom iznosu da ostane i nasledniku, ističe on.

U Ministarstvu rada i Fondu PIO nisu iznenađeni ovakvim zahtevima, jer nije prvi put, kako kažu, da se javljaju oni koji traže da se promeni način obračuna porodičnih penzija. Odnosno da one ostanu iste i posle smrti onog ko ih je do tada primao.

Na pitanje kakve su šanse da se nešto promeni u ovom delu, nadležni tvrde, da do daljeg ostaje sve po starom. Da bi se to promenilo, morao bi da se promeni zakon. Međutim, koliko znaju, zvanične inicijative za to nikada nije bilo. Jedino što se trenutno traži jeste da se vrati stari način obračuna penzija – 50 odsto s rastom troškova života i isto toliko s platama i to kvartalno, a ne, kao što je sada slučaj, dva puta godišnje.

U Fondu PIO ističu da postojeći zakon propisuje da se porodične penzije umanjuju za trećinu ukoliko ostaje jedan naslednik, odnosno primalac ove prinadležnosti. U tom slučaju će sa čekom stići 70 odsto penzije koja se izvodi iz proseka starosne penzije. Dakle, ako je neko imao starosnu penziju od 15.000 dinara, posle njegove smrti porodična penzija će iznositi 10.500 dinara. Istovremeno će za dva člana domaćinstva – odnosno naslednika, porodična penzija iznositi 80 odsto, što je umanjenje za 20 procenata. Troje naslednika dobijaće 90 odsto penzije, a ukoliko je njih četvoro – za isplatu će im stizati pun iznos penzije, dakle 100 odsto.

U Srbiji porodičnu penziju trenutno prima 310.000 najstarijih ili petina ukupnog broja penzionera u Srbiji. Prosek porodične penzije je oko 10.417 dinara, potvrđuju u Fondu PIO.

S obzirom na to da se porodična prinadležnost izvodi iz starosne penzije koja se po sadašnjem zakonu obračunava tako što se uzimaju sve godine radnog staža počev od 1970. do danas, najniža prinadležnost ne može da bude ispod 20 odsto od proseka iz prethodne godine. Ukoliko bi se to dogodilo, moralo bi da se ide na vanredno usklađivanje prinadležnosti.

Marija Todorović, član Upravnog odbora Fonda PIO zaposlenih, kaže da bi do promene u iznosima porodične penzije moglo da dođe samo ukoliko se izmeni i zakon. Međutim, ovakva zakonska odrednica je stara decenijama i u srpskom penzijskom sistemu je porodična penzija uvek bila umanjena u odnosu na ličnu u zavisnosti od broja izdržavanih lica.

– Sasvim je drugo pitanje ako je porodična penzija toliko mala da naslednik od nje ne može da živi, a zbog godina i zdravstvenog stanja nije u mogućnosti da dodatno zarađuje. Tada bi morao da traži pomoć Centra za socijalni rad, kako bi se materijalno stanje popravilo. Koliko je poznato, porodične penzije su svuda u okruženju manje od ličnih, odnosno one koju je osiguranik zaradio na osnovu svojih uplata za pod stare dane", ističe Todorovićeva, dodajući da su male šanse da se u ovom delu bilo šta promeni.