Ojačana komanda Al Kaide

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington, 19. februara – Vrh Al Kaide obnovio je autoritet nad celom njenom terorističkom mrežom i izgradio trenažni centar u pakistanskom Severnom Veziristanu, što predstavlja veliki strateški neuspeh SAD – ocenjuju ovdašnji obaveštajci. Ta tvrdnja pobija ranije vašingtonske verzije da su lideri te organizacije izgubili kontakt sa svojim operativnim jedinicama i da gotovo ne mogu da utiču na njihova dejstva. 

Osama bin Laden i njegov zamenik Ajman al Zavahiri ponovo su uspostavili komandnu kontrolu i to predstavlja veliki neuspeh SAD u borbi koju već više od pet godina vode protiv Al Kaide i njenog rukovodstva, kao glavnog neposrednog protivnika supersile – izveštava danas "Njujork tajms", pozivajući se na izjave neimenovanih funkcionera američkih obaveštajnih i službi za borbu protiv terorizma. Bin Laden je, podsećaju hroničari, optužen kao organizator udara 11. septembra 2001. putničkim avionima na Njujork i Vašington, zbog čega je šef Bele kuće Džordž Buš proglasio "opšti rat protiv terorizma" u kome je srušio režime u Avganistanu i Iraku, da bi sada obe te zemlje utonule u žestoke oružane sukobe koji odnose sve više života i lokalnih stanovnika i vojnika SAD i njihovih saveznika.

Utočišta u Pakistanu 

"Al Kaida dejstvuje tačno onako kako ju je koncipirao Bin Laden i njene vođe planiraju i inspirišu napade širom planete" – izjavio je Brus Hofman, antiteroristički ekspert sa Džordžtaun univerziteta, na prošlonedeljnom zasedanju Komiteta za oružane snage Predstavničkog doma. "Tajms" takođe podseća da je donedavni šef svih ovdašnjih 16 obaveštajnih službi Džon Negroponte prošlog meseca izvestio da se iz "utočišta u Pakistanu, Al Kaida operativno povezala s filijalama na Bliskom istoku, u Evropi i Severnoj Africi".

Novi izveštaj precizira njenu umešanost u atentate u Britaniji kao i sadejstvo sa alžirskom grupacijom zvanom Al Kaida islamskog Magreba. Ujedno se podseća da su nedavno Amerikanci izveli vazdušne udare na ciljeve na jugu Somalije, gde su se, kažu, nalazila uporišta Al Kaide. U poslednje vreme se ovde tvrdi i da je Bin Ladenova mreža aktivna u Iraku, naročito u provinciji Anbar, s većinskim sunitskim stanovništvom.

Sadašnjim raportima obaveštajaca, datim "Tajmsu" pod uslovom da im se ne pominju imena, prethodila je promena u procenama šefa Bele kuće. Pred novembarske izbore, Buš je tvrdio da je Al Kaida "u rasulu" da bi pre neki dan upozorio kako ona sa avganistanskim talibanima "iz zabiti Pakistana lansira napade"…

Uporišta u Pakistanu još nisu dostigla "obim i sofisticiranost" logora kakvi su bili u Avganistanu pre intervencije međunarodnih snaga krajem 2001. godine – dodaju obaveštajci, ali postaju sve organizovanija. Po njima, bar jedan od tih logora – čiji se broj ne pominje – "osposobljen je za pripremu napadača na ciljeve na Zapadu". U trenažnim kampovima po Severnom Veziristanu obučavaju se grupe od po 10-20 ljudi, a ovde posebnu zabrinutost izaziva podatak da su u njima "često Britanci pakistanskog porekla".

Povećavaju se, pri tom, strateške nedoumice. U Vašingtonu Pakistan uživa tretman "bitnog saveznika u borbi protiv terorizma", ali nova otkrića izazivaju sumnje u opravdanost tako sročenog statusa. Pojedini eksperti sugerišu, prenosi "Tajms", da Islamabad podržava talibane, povezane sa Al Kaidom, kao "protivtežu rastućem regionalnom uticaju pakistanskog rivala – Indije", gde su eksplozije u vozu za Pakistan danas odnele više desetina života, samo dva dana uoči susreta visokih predstavnika dve zemlje predviđenog da doprinese mirnom rešavanju međusobnih sporova.

SAD su poslednjih godina znatno unapredile saradnju sa Indijom, donekle kao "protivtežu" uzletu Kine, ali im je stalo i da očuvaju tradicionalno jaku vezu s Pakistanom. Kako da tamo unište utočišta Al Kaide i talibana, a da ne uzdrmaju vladavinu predsednika – generala Perveza Mušarafa, pitanje je na koje se ovde još traži odgovor.

Novi front za Amerikance

Pentagon, prenosi "Tajms", predlaže udare na otpadničke kampove, a Stejt department se pribojava da bi to ugrozilo vladajuću hijerarhiju u Islamabadu, koja je s talibanima sklopila ugovor o nenapadanju.   

Planiranje američkih akcija otežava i okolnost da se "još pouzdano ne zna gde se skrivaju Bin Laden i Zavahiri". Veruje se da "nisu u trenažnim kampovima u Severnom Veziristanu", planinskoj oblasti koja se graniči sa Avganistanom.

SAD ne mogu da prevladaju u Avganistanu niti da poraze globalni terorizam dok se ne reši problem uporišta u Pakistanu – tvrdi general Karl Ajkenberi, odlazeći američki komandant koalicionih trupa u Avganistanu. Islamabad tvrdi pak da preduzima sve što je u njegovoj moći da spornu zonu stavi pod kontrolu ali da mu je potrebna veća "pomoć za obnovu tog kraja".

Kad se sve što se o njemu ovih dana ovde priča, Severni Veziristan se ispostavlja kao nova vrsta fronta za Amerikance. Kao – neprijateljska oblast u savezničkoj zemlji, lokalni centar za lansiranje napada po okolini, pa i širom sveta. Ako u takvim procenama nema preterivanja, mogli bi da se naslute novi udari – i iz Severnog Veziristana i po njemu.