O Kosovo, grdno sudilište

U članku "Paradoks samoodricanja" (Z. Avramović, "Politika", 21. maj 2007) pokušava se opovrgavati da se kosovski mit svrstava u mitove o etničkoj katastrofi, tj. mitove o velikom porazu etničke grupe. Štaviše, veli se da je "neznanje" kada "se tvrdi da je suština kosovskog mita u ′etničkoj katastrofi′ i da je to temelj srpskog nacionalnog identiteta". Umesto toga: "Kosovska priča je redak istorijski prilog o slobodi naroda, primer žrtvovanja za odbranu prava na kolektivno postojanje i identitet".

Potonja rečenica je primer kako se nacionalistički stav današnjice prenosi na prošlost o kojoj nedostaju obaveštenja. Čini se da ne postoji svest da u Kosovskoj bici nisu učestvovali samo srpski vitezovi, već, takođe, npr. hrvatski i albanski. Sve do kraja XVI veka, u prvih oko sto pedeset godina otomanske vlasti, nije bilo srpskih buna, jer se seljacima poboljšao društveni položaj, tj. manje dana u sedmici su morali raditi za feudalca.

Demografski razlog koji govori da je Srbiji u državnom interesu, a Srbima u nacionalnom interesu, te kosovskom i srbijanskom društvu u društvenom interesu da se deo Kosova naseljen gotovo u celini Albancima odvoji od Srbije, takođe se pokušava opovrći. Veli se: "već se beleži demografski pad Albanaca". Tačno, prirodni priraštaj je sa 24 promila 1990. pao na 15,7 promila 1997. (poslednja godina za koju su dostupni bilo kakvi podaci). Pa ipak, to je i dalje ubedljivo najveći prirodni priraštaj u Evropi u jednoj od najgušće naseljenih oblasti na Kontinentu. Istovremeno, Srbija beleži tzv. depopulaciju, tj. negativni prirodni priraštaj koji je 2005. iznosio celih – 4, 6 promila (što je jedan od najnegativnijih prirodnih priraštaja u Evropi), a od 1998. do danas najpozitivniji je bio upravo 1998, iako je i tada bio negativan, tj. – 2, 9 promila. Prosečna starost stanovništva u Srbiji (bez Kosova i Metohije) je 40 godina, a u grupaciji do 14 godina kojima roditeljska uloga tek predstoji nalazi se među Albancima 33, 2 odsto stanovništva, i svega 17, 6 procenata među Srbima. Naposletku, neke oblasti Srbije, npr. istočna Srbija (ali ne samo ona) su nažalost među najređe naseljenim oblastima Evrope. Zar je potrebna bujna mašta, pa da se predvidi demografski razvoj u narednih nekoliko decenija na prostorima naseljenim Srbima i Albancima?

Ekonomski razlog za poželjnost odvajanja albanskog dela Kosova od Srbije se spori sledećim dvema rečenicama: "Pa niko u političkoj Srbiji ne želi da ekonomski vlada kosovskim Albancima. Upravo im se dopušta preuzimanje odgovornosti za ekonomski razvoj. "Ipak, očajna privredna situacija na Kosovu zahteva ulaganje velikog novca. Taj novac Srbija nema, a SAD i EU imaju. Ako bi želela da ima Kosovo u sastavu svoje međunarodno priznate teritorije, morala bi da ga stvori. Pitanje je: odakle? Iz džepova poreskih obveznika, jedini je odgovor. Da li bi poreski obveznici Srbije bili u mogućnosti za tako nešto? Molim, bez demagogije. Pre bilo kakvog odgovora, neka prethodno bude predočeno svakom poreskom obvezniku koliko bi to mesečno iznosilo, tj. za koliko bi im plate i penzije bile manje.

U političkom pogledu, možemo se zapitati kakva bi bila politička zajednica Srbije i Kosova. Koji bi bili njeni simboli? Da li bi u službenoj upotrebi bila oba jezika? Kojim problemima bi obe nacije bile zaokupljene? Po dosadašnjem iskustvu, privredni i kulturni razvoj društva zacelo ne bi bio prioritet političkih elita. Jalovo bi se trošila energija na nacionalna pitanja, na šta smo proćerdali čitav XX vek. Uzgred budi rečeno, stereotipi Albanaca o Srbima i Srba o Albancima su bili još pre poslednjeg rata najnegativniji mogući koje dve etničke grupe mogu gajiti jedna o drugoj (Mihailović Srećko, 1998. "Etnički autostereotipi i heterostereotipi na Kosovu", Sociologija, Vol. LX, br. 3, str. 411-426.), a danas je to izraženo u još većoj meri.

U bezbednosnom smislu, veli se da je autor ovih redaka savetovao mladim i nezaposlenim Albancima da izvode terorističke akcije. Kao da im je takav savet neophodan? Dok su SPS, SRS i JUL vladali Srbijom, npr. 1998, zar nismo bili svedoci terorističkih akcija UČK?

Naposletku, postoji i peti argument koji zbog nedostatka prostora nije bio iznet ranije. Naime, Srbiji bi Kosovo predstavljalo i ekološki problem. Zločinačko bombardovanje NATO zatrovalo je plodnu metohijsku zemlju za narednih nekoliko vekova (toliko traje raspadanje osiromašenog uranijuma), što će se nažalost odražavati na zdravlje stanovništva. Albanski nacionalisti, tako, slave sistematske ubice svoje dece imenujući po njima i ulice.

Srpski nacionalisti i nesposobni političari, pak, sve bi dali za "svetu srpsku zemlju" ili "15 odsto teritorije", jer zašto se baviti realno postojećim problemima (na koje se može uticati!) građana koji žele da žive u Srbiji kada se možemo baviti problemima (na koje se ne može uticati!) građana koji ne žele da žive u Srbiji.

Dobijanje kvalitetne političke elite odgađa se za daleka neka pokoljenja, ako ih bude.

Sociolog, Filozofski fakultet u Beogradu