Ratko Mladić u Lazarevo otišao autobusom

Tužilaštvo za ratne zločine vodi istragu protiv 13 osoba zbog skrivanja haških optuženika, a kao svedok biće saslušan Rade Bulatović, bivši načelnik BIA

Tužilaštvo za ratne zločine vodi krivični postupak protiv 13 osoba, za koje se sumnja da su učestvovale u pomaganju i skrivanju optuženih za ratne zločine Ratka Mladića, Radovana Karadžića, Gorana Hadžića i Stojana Župljanina.

Kako je izjavio Vladimir Vukčević, tužilac za ratne zločine potpuno su razotkrivena kretanja optuženika i osoba koje su bile u kontaktu sa haškim optuženicima.

„U toku je krivični postupak protiv 13 osoba osumnjičenih da su učestvovale u pomaganju i skrivanju haških optuženika”, rekao je Vukčević na konferenciji za novinare i istakao da će biti saslušan i bivši direktor Bezbednosnoinformativne agencije Rade Bulatović, iako tužilaštvo nema dovoljno materijala za pokretanje krivičnog postupka.

„Želimo da zatvorimo hašku priču. Da li će u predmetu ’jataci’ biti hapšenja, videćemo”, naglasio je tužilac.

Prema njegovim rečima, od 13 osumnjičenih, šest osoba je okrivljeno za skrivanje Mladića, a sedam za pomaganje Župljaninu, od kojih su dvoje osumnjičenih bili na visokim funkcijama na lokalnim nivou, kazao je tužilac.

„Za pomaganje u skrivanju Mladića u toku je krivični postupak protiv šest osoba, a među njima i protiv visoko pozicioniranog pripadnika vojske u penziji, dok su ostale osobe u srodstvu sa Mladićem”, izjavio je tužilac, ne želeći da otkrije nijedno ime sa spiska osumnjičenih.

Poznato je odranije da je u toku istraga koja treba da rasvetli skrivanje Mladića, u kojoj je među osumnjičenima i general Aco Tomić, bivši načelnik KOS VJ. Kako „Politika” saznaje, Tomić je već saslušan u tom postupku, a uskoro bi trebalo da bude podignuta i optužnica. Među osumnjičenima je i Mladićev rođak Branislav Mladić, koji je priznao da je generala krio u Lazarevu.

„Ratko Mladić krio se u vojnim objektima sve do donošenja Zakona o saradnji sa Haškim tribunalom, uz naredbu komandanta prve armijske oblasti i uz znanje tadašnjeg načelnika Generalštaba Nebojše Pavkovića, koji bi takođe bio procesuiran da nije u Hagu. Pre napuštanja objekata, podršku mu je pored voda za zaštitu koji je bio sačinjen od njegovih vojnika i saradnika, dao i tada visoki funkcioner vojne bezbednosti, sada general u penziji. To je trajalo 15 dana od 15. maja do 1. juna 2002. godine”, naveo je Vukčević.

Upitan da li je reč o Aci Tomiću uz opasku da je o njegovoj povezanosti sa Mladićem pisala „Politika”, Vukčević je samo ponovio funkciju osumnjičenog, što je izazvalo smeh novinara.

Tužilac je dodao da je Mladić zatim napustio vojne objekte i da ga je preuzela mreža saradnika iz Vojske Republike Srpske, koju su predvodili Jovo Đogo i Stanko Ristić. Omogućili su mu da se krije na 11 lokacija u Beogradu i u Sremskoj Mitrovici. Vukčević je naveo da tužilaštvo pouzdano zna da je bivšem direktoru BIA Bulatoviću iz Republike Srpske „poslat kontakt” koji je znao za 11 adresa na kojima se Mladić zaista skrivao, ali da tužilaštvo nema dovoljno materijala da bi protiv Bulatovića započeo krivični postupak.

„U svakom slučaju Rade Bulatović će biti saslušan. Pozvaćemo ga u svojstvu građanina da nam objasni neke stvari”, istakao je Vukčević.

„BulatovićjenaložiodaseuhapsigrupaJovaĐogaiStankaRistića, aniječekaodagaodvedudoMladića, čimejedaoznakMladićudajecelamrežanjegovihjatakaotkrivena”, naveojeVukčević.

Posle njihovog hapšenja, 25. januara 2006. godine, Mladića je preuzela rodbina njegove supruge Bose Mladić i on se tada skrivao u jednom malom mestu, nedaleko od Beograda.

„Nadležni organi jednom su obavljali pretres u blizini mesta gde se Mladić krio. Smatram da je to obavljeno krajnje neprofesionalno i traljavo. Tada im je Mladić bio nadohvat ruke, preciznije na 200 metara. Posle dva dana, Mladić je napustio to mesto”, kazao je tužilac.

Kako „Politika” saznaje, u mestu nedaleko od Beograda pretresane su tri kuće, 5. aprila 2006. godine. Pretres su obavljali pripadnici BIA i MUP, bez prisustva članova Službe za otkrivanje ratnih zločina. Dogodilo se da su dve kuće pretražene, dok u trećoj nije bilo vlasnika, pa policija nije mogla da provali unutra. Ispostavilo se da je Mladić bio baš u toj kući. Umesto da i ta kuća bude pregledana, policija je pozvala telefonom vlasnika i naložila mu da se javi u stanicu policije na Čukarici. Mladić je, po saznanjima „Politike”, sa ovog mesta otišao kod rodbine u Lazarevo. Putovao je, kako je otkriveno istragom, autobusom, a nađena je i autobuska karta do Lazareva koju je tom prilikom kupio. Vukčević je potvrdio da je Mladić, tokom pet godina skrivanja u Lazarevu, doživeo dva lakša moždana udara.

Govoreći o skrivanju Župljanina, Vukčević je rekao da je ovaj haški optuženik imao najorganizovaniju mrežu pomagača od kojih je ranije procesuirano šest, a sada još četiri osobe. Njegov šifrarnik je ključni element naše istrage, a to je akcija u Nišu, kada mu je dojavljeno da se ne vraća kući, kazao je tužilac.Vukčević je naveo da je Rade Bulatović šifrarnik o skrivanju Župljanina, po rečima, jednog svedoka, dobio godinu dana pre njegovog hapšenja.

Uz analizu šifrarnika, moglo se pretpostaviti gde će se Župljanin skrivati i tako je uhapšen, kazao je on. Vukčević je rekao da je dao Radetu Bulatoviću informaciju o lokaciji gde se skriva Župljanin.

„Akcija je počela dva sata kasnije i pretpostavljam da mu je prethodno neko javio da pobegne ili da se ne vraća kući, jer smo našli uključen kompjuter i lonče za kafu na ringli, kao i šifrarnik”, kazao je tužilac.

-----------------------------------------------------------

Karadžić na slici Mome Kapora

Tužilac je kazao da su Radovanu Karadžiću pomagali članovi njegove najuže porodice koji se ne mogu procesuirati.

Po saznanjima tužilaštva, određeni broj ljudi znao je ko je doktor Dragan Dabić, što je bio Karadžićev pseudonim, ali nema dokaza da su oni učestvovali u pomaganju skrivanja Karadžića.

Vukčević je pokazao crtež pokojnog pisca Mome Kapora na kojem je lik veoma sličan doktoru Dabiću i koji se nalazi u Karadžićevoj knjizi pesama za decu „Ima čuda nema čuda”. Kako „Politika” saznaje, Karadžić je u vreme kada je bio na haškoj poternici sedeo u Klubu književnika a društvo su mu pravili poznati beogradski intelektualci. Nema, međutim, dokaza da su mu ti ljudi pomagali u njegovom skrivanju.