Slave iz Srbije za Uneskovu listu

Centar za nematerijalno kulturno nasleđe (NKN) Srbije,pri Etnografskom muzeju u Beogradu, nedavno je otvorioministar kulture Predrag Marković. Tom prilikom je naglašeno da je otvaranje centra samo početak i da sve aktivnosti u vezi sa NKN treba da zažive, pre svega trebalo bi da se završi zakonski okvir kojim će se regulisali oblast NKN, na čemu Ministarstvo kulture radi sa Pravnim fakultetom u Beogradu. Naime, uslov koji omogućava da predložimo elemente našeg NKN za upis na Uneskovu listu, jeste donošenje zakona koji će tu oblast regulisati. Bez takvog zakona ne možemo da razmišljamo o nominaciji za Uneskovu listu .

Ministarstvo kulture je, poštujući obaveze Konvencije Uneska o očuvanju NKN koju je Srbija ratifikovala u maju 2010, postavilo novi sistemzaštite iformiralo mrežuza očuvanje NKN, koju čine Nacionalni komitet za NKN, Komisija za upis u registar NKN, mreža koordinatora i Centar za NKN u Etnografskom muzeju.

Vilma Niškanović, direktorka Etnografskog muzeja će voditi Centar za NKN, dok se ne odredi ko će se zvanično biti na njegovom čelu. O budućim aktivnostima i samom Centru, direktorka Niškanović je za „Politiku” rekla:

– Ideja o osnivanju Centra je potekla od Ministarstva kulture i Dušice Živković, pomoćnice ministra kulture. Posle potpisivanja Konvencije Uneska o zaštiti NKN bilo je jasno da će centar biti mesto za slivanje podataka o elementima NKN, načinima za njihovu zaštitu, obrađivanje podataka, upisivanje u obrasce i prosleđivanje komisiji za upis elemenata NKN i našem Komitetu pri Ministarstvu kulture. U proteklih godinu dana pristiglo je 36 elemenata za upis u registar, ostvarena je saradnja Ministarstva kulture sa regionalnim koordinatorima kojih ima sedam u svim delovima Srbije. Od tih 36 predloženo je da se razmotri 27 predloga. Komitet jedini ima ingerencije za upis elemenata na nacionalnu listi NKN, ali i za upis na Uneskovu listu NKN. I to će moći da se učini do 31. marta naredne godine, ali samo ako se donese zakon koji reguliše zaštitu NKN.

Vilma Niškanović je dodala:

– Registar elemenata NKN je nešto što treba da zaživi u centru, tih 27 predloga se u pisanoj formi unose u našu bazu podataka. Dakle, registar sa elementima NKN Srbije imaće kompletnu dokumentaciju (upitnike-obrasce napravljene po stavovima Uneskove konvencije, podatke o svakom elementu u šest tačaka, sa još nekoliko podtačaka, opis elemenata, imena izvođača, lokalnih zajednica ili pojedinaca koji su u obavezi da očuvaju određeni element nasleđa itd.) Biće tu sačuvana i audio-vizuelna dokumentacija. Aktivnosti Centra za NKN će se širiti vremenom. Prošle godine je objavljen i prvi broj časopisa o zaštiti NKN u kome su radove predstavili naši poznati stručnjaci.

Direktorka ističe da su svi elementi uglavnom proučeni, jer se naši stručnjaci već jedan vek bave našim nasleđem.

Dušica Živković, pomoćnica ministra kulture, na svečanom otvaranju Centra za NKN, je istakla takođe da je za upis u Nacionalni registar NKN stiglo prvih 36 predloga, koje je Komisija za upis elemenata uputila Nacionalnom komitetu. Svi predlozi biće sačuvani u bazi podataka, a uslediće obrada materijala i pojedinačni projekti na afirmaciji i promociji NKN. Nacionalni komitet Srbije je od pristiglih predloga načinio uži izbor za upis na reprezentativnu listu NKN čovečanstva Uneska, u kom su se našli:krsna, porodična slava,molitva, đurđevdanski obred, kolo, kolo u tri, kolo u šest koraka, pevanje uz gusle, frulaška praksa, naivno slikarstvo Slovaka, običaj izlivanja i paljenja ratarskih sveća,pirotsko ćilimarstvo, grnčarija iz Zlakuse...

Dušica Živković je naglasila da sada predstoji nastavak edukacije i istraživački projekti za pronalaženje i evidentiranje elemenata NKN, i da je važna društvena svest da o nasleđu treba zajedno da brinemo.