Fiskalni meč Montija i Merkelove

Dvodnevni samit Evropske unije, koji će sutra i prekosutra u Briselu okupiti šefove država i vlada 27 država članica EU, proglašen je u medijima „sudbonosnim”. Dužnička kriza, uspostavljanje zajedničke fiskalne politike i neophodnost političkih reformi ključne su teme sastanka.

Posrtanje bankarskog sistema u Španiji, dramatični apeli Atine za popuštanje (nametnutih) mera štednje koje vode Grčku u puko siromaštvo, predznaci kolapsa italijanske privrede i kriza na pomolu bankarskog i finansijskog sistema na Kipru uticali su na to da učesnici samita moraju da doprinesu postizanju kompromisa koji bi, kako ističe hamburški „Cajt”, vratio evropsku lokomotivu na šine.

Stručnjaci, međutim, ističu da se kompromis ne nazire, a da pravih rešenja nema – bez političkog rešenja koje bi se svelo na osnivanje političke unije.

Međutim, dva parcijalna rešenja su moguća. Sa jedne strane, postignut je dogovor o osnivanju investicionog fonda za oživljavanje privrede sa budžetom od 130 milijardi evra, koji na mah zadovoljava apetite Pariza i budi nade u (bolju) budućnost najvećih evropskih dužnika, poput Italije, Španije i Grčke.

Sa druge strane, na samitu će se tek raspravljati o planu „četvorke” o novim finansijskim strukturama Unije, koji su napravili predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo, predsednik Evropskog saveta Herman van Rompaj, šef evrozone Žan Klod Junker i šef Evropske centralne banke Mario Dragi.

Četvorka smatra da je stavljanje banaka pod direktni nadzor Brisela nezaobilazna mera. Istovremeno, predlaže preusmeravanje finansijske pomoći iz fonda takozvanog spasonosnog kišobrana (Evropski stabilizacioni mehanizam – ESM). Umesto da se pomoć odobrava nacionalnim bankama, na zahtev države, kao u slučaju Španije, sredstva bi bila direktno stavljena na raspolaganje bankama, na osnovu odluke kontrolne komisije Brisela.

Kao treća mera predlaže se osnivanje fonda za sanaciju dugova. Kao dalji korak planirano je da se državama i njihovim nacionalnim bankama dozvoli novo zaduživanje samo uz saglasnost svih članica evrozone. Predlaže se, najzad, hitno uvođenje novih poreza i poreskih izmena, od zajedničke takse na finansijske transakcije, do usklađivanja poreza na dobit.

Šanse za usvajanje „Plana evropske četvorke” se relativizuju, a mogućnosti primene u predloženim okvirima se opisuju kao – minimalne.

„Bilo bi više nego optimistički očekivati da predstave i očekivanja sedamnaest članica evrozone ili, štaviše, svih 27 članica EU mogu biti usklađeni preko noći”, ističe londonski „Fajnenšel tajms”.

List, doslovce, savetuje italijanskom premijeru Mariju Montiju da stavi nemačku kancelarku Angelu Merkel pred svršen čin: „Ako čelična ’Ledi Nemačka’ ne pristane na kompromis, zapretite joj svojom ostavkom... Samo tako ćete spasti Italiju i evro!”

Mario Monti je u minulih nekoliko nedelja postao „glavni oponent” kursa Merkelove. Italijanski premijer insistira da se uvedu evroobveznice, da se Fiskalni pakt „omekša” kao i da se značajna suma novca uloži u finansiranje ekonomskog rasta zemalja evrozone. Merkelova se većini predloga oštro suprotstavljala, a i dalje istrajava u odbijanju da se uvedu evroobveznice kao veoma značajan instrument za izlazak iz krize.

Predznaci opšte finansijske krize, koja bi već sledećih nedelja mogla da povuče Italiju u ambis nesolventnosti, daju međutim Montijevim zahtevima specifičnu težinu.

„Posrtanje Italije, poput Grčke, predstavljalo bi kraj evra, a time i početak najveće krize EU od njenog osnivanja”, ocenjuju analitičari.

U skladu sa novonastalom situacijom i sa nadanjima u spasonosnu ulogu premijera Montija u predstojećim pregovorima, italijanski mediji su najavili utakmicu – na dva nivoa: „Prvo Lev (trener fudbalske reprezentacije Nemačke, sa kojom Italija sutra igra u polufinalu evropskog prvenstva), potom Merkelova”, najavio je u naslovu milanski „Korijere dela sera”.

Držanje Montija, međutim, nije jedina, ni najozbiljnija, prepreka ostanku Merkelove na njenim principima. Sve njene već donesene odluke koje se odnose na zavođenje finansijske discipline i na mere rigorozne štednje pod znakom su pitanja i u samoj Nemačkoj: na zahtev Ustavnog suda Nemačke, koji razmatra zakonitost dosadašnjih odluka vlade, Bundestaga i Bundesrata (gornjeg doma) o Fiskalnom paktu i o uvođenju poreza na finansijske transakcije, predsednik države Joahim Gauk je odbio da potpiše odgovarajuće dokumente.

Ne čudi, dakle, da je nemački ministar finansija Volfgang Šojble, nazvan desnom rukom Merkeline ekonomije, istupio juče u javnost, zahtevajući sprovođenje referenduma o izmenama ustava. „Sve se svodi na prenošenje nadležnosti nacionalnih vlada i parlamenata u ruke Brisela”, ocenio je tim povodom politički nedeljnik „Špigl”.

Miloš Kazimirović