Država građevincima duguje oko milijardu evra

Da je država loš dužnik i te kako su na svojoj koži osetili građevinci. Prema podacima Privredne komore Srbije centralni nivo vlasti, lokalne samouprave i javna preduzeća duguju oko milijardu evra prevashodno proizvođačima materijala i njihovim kooperantima, ali i preduzimačima. Upućeni kažu da će nova vlada, ukoliko želi da spase ovu industrijsku granu, morati da preduzme odlučne korakes obzirom da oko 40 odsto bruto domaćeg proizvoda dolazi iz te grane za koju je vezan veliki deo privrede. U suprotnom od jeseni slede nova otpuštanja radnika.

– Neke od fabrika građevinskog materijala nisu pokretale proizvodnju od početka godine. Ako se ovako nastavi od septembra će neminovno uslediti nova otpuštanja radnika. Nemamo pouzdane podatke koliko im se duguje, jer mnogi i ne fakturišu poslove da ne bi plaćali PDV, ali je sigurno ta cifra dogurala do milijarde evra – kaže Goran Rodić, sekretar Udruženja za građevinarstvo Privredne komore Srbije.

Da je dug tako velik pokazuju i procene Unije poslodavaca Srbije koja je izračunala da samo lokalne samouprave trenutno duguju građevinskim firmama najmanje 390 miliona evra. Dodatno, prosečan dug stariji je od tri godine.

Unija poslodavaca takođe upozorava da je pre tri godine u Srbiji bilo registrovano 11.000 građevinskih preduzeća, a sada ih ima 8.000, kao i da je trenutno oko 87 odsto njih nelikvidno. Oni procenjuju da bi već do kraja ove godine u blokadi ili bankrotu moglo da završi između 1.500 i 2.000 građevinskih preduzeća. Prema njihovim podacima svakog meseca posao u ovoj industriji izgubi od 600 do 900 radnika.

Imajući sve to u vidu Privredna komora Srbije je za novu vladu pripremila spisak mera za oporavak građevinarstva. Među njima su reprogramiranje duga za gas i struju kod javnih preduzeća, naplata PDV-a po realizaciji posla, regulisanje kursa (pošto su se mnogi zadužili u vreme kada je evro vredeo oko 100 dinara, pa kursna razlika preti da ih dodatno destabilizuje).

– Država mora građevinskoj operativi da obezbedi referentne poslove u zemlji kako bi mogli da nastupe u inostranstvu. U smislu da tenderski uslovi budu takvi da domaće firme mogu da učestvuju, a ne da se traži godišnja realizacija poslova u vrednosti od 200 miliona evra, kada se zna da nijedna naša firma nije ostvarila taj iznos – kaže Rodić.

Građevince bi, prema njegovom mišljenju, mogli da spasu izvozni poslovi, jer donose čist neto devizni priliv. Vrednost radova koje u inostranstvu izvode srpske građevinske firme prošle godine je iznosila 160 miliona evra. Zarada bi mogla, kako ističe, da bude višestruko veća jer posla za naše neimare ima u Rusiji, Azerbejdžanu, Kazahstanu, Alžiru, Nemačkoj.

Takođe, proizvođači građevinskih materijala mogli bi u ovom trenutku da izvezu robu vrednu oko 250 miliona evra, a u naredne tri godine izvoz bi mogao da premaši milijardu.

– Da bi industrija izašla iz krize i pokrenula svoje kapacitete usmerene ka izvozu država mora da osnuje razvojnu banku, kako bi im obezbedila garancije za dobro izvršenje posla i da omogući organizovan nastup srpskih firmi na stranim tržištima, jer nema ništa od pojedinačnih nastupa na velikim poslovima– objašnjava Rodić.