KONCENTRIČNI HAOS

Maligne ćelije terorizma umnožavaju se po konfliktima Bliskog istoka potvrđujući tezu da ih Bušov globalni rat pothranjuje umesto da ih uklanja. Bilo je samo pitanje vremena kada će se nakačiti i na oslabljeni organizam Libana. Sukobi libanskih snaga i palestinske grupe bliske Al Kaidi kod severnog grada Tripolija svojevrstan su siže složene matrice lokalnog, regionalnog i globalnog nasilja koje pritiska Bliski istok.

Barem četiri faktora doprinose konfliktu: decenijska tenzija između raznih libanskih grupa i naoružanih Palestinaca, produžena napetost u odnosima Bejruta i Damaska pošto su Sirijci posle javnog bunta pre dve godine morali da povuku svoju vojsku iz Libana, refleksije rata u Iraku, Bušov pohod protiv terorizma koji je radikalizovao razne islamske grupe i približio ih ciljevima i taktici Osame bin Ladena.

Pojava Al Kaidi bliske palestinske ćelije Fatah al islam nije zato iznenađenje. Ova opskurna grupa preti da Liban vrati u košmarne godine građanskog rata. Vitriolska upozorenja fundamentalista o "otvaranju kapija pakla" nova su potvrda da se haos po regionu širi u koncentričnim krugovima.

Teško je precizno odrediti šta Fatah al Islam zastupa. Do prošlog novembra pripadao je Fatah al intifadi, grupaciji pod sirijskom kontrolom koja se tokom palestinskog ustanka osamdesetih godina prošlog veka odvojila od Arafatovog Fataha. Danas je bliska desetinama malih militantnih islamskih grupa koje su se po Bliskom istoku namnožile da bi omogućile napredovanje Al Kaide.

Baza grupe koja ima oko 200 pripadnika je izbeglički logor Nahr al Bared kod Tripolija, odakle šire prvu od svoje dve najvažnije misije: da život 350.000 palestinskih izbeglica po Libanu organizuju u skladu sa rigidnom interpretacijom islamskog prava, šarije. Druga im je obuka za "borbu protiv Jevreja u Palestini" – iako su od izraelske granice udaljeni 200 kilometara.

Varnica konflikta izazvana je odbijanjem militanata da se predaju libanskim snagama reda koje su ih jurile posle pljačke banke. Rasplamsao se sukob u kome je blizu stotinu ljudi već stradalo, a hiljade su se dale u bekstvo.

Komandant Fataha u Libanu nazvao je sunitske fundamentaliste "bandom kriminalaca" koja se odaziva na "inostrane programe". Na koga je mislio u trenutku kada se po Libanu za uticaj bore Sirija, Iran, Saudijska Arabija?

Erupciju nasilja neki dovode u vezu sa očekivanom ratifikacijom rezolucije Saveta bezbednosti UN o osnivanju međunarodnog tribunala koji bi sudio osumnjičenima za ubistvo libanskog premijera Rafika Haririja februara 2005. Međunarodna istraga nagoveštava upletenost sirijskih tajnih službi, što Damask demantuje i najavljuje da neće sarađivati sa tribunalom ukoliko se bude mešao u "suverenitet" Sirije.

Vlasti u Bejrutu tvrde da je Fatah al islam blizak Siriji, pa se odatle izvlači zaključak da je krvoproliće na severu "pokazna vežba" šta Libanu može da se dogodi ukoliko se nastavi sa optuživanjem Damska za ubistvo. Libanci se pozivaju na priznanje četvorice sirijskih pripadnika grupe da su u februaru podmetnuli bombe u dva autobusa u hrišćanskoj oblasti blizu Bejruta.

Pokušaji destabilizacije Libana te vrste su realnost, ali malo je verovatno da se Sirija – koja ima uticaja na mnoge palestinske organizacije – oslanja baš na grupu koja je bliska njenom neprijatelju, Al Kaidi.

Istina, lider Fatah al islama, veteran palestinskog otpora Šaker al Absi tvrdi da nema organizacione veze sa Al Kaidom, ali potvrđuje da prihvata njenu borbu protiv "cionista i nevernika". U Jordanu je osuđen na smrt zbog ubistva američkog diplomate 2002. – što je presuda izrečena za isti zločin i ubijenom vođi Al Kaide u Iraku Abu Musabu al Zarkaviju.

Palestinsko pitanje oduvek je bilo u vrhu Bin Ladenovih prioriteta. Posle pogibije svog saborca u Iraku, govorio je: "Abu Musab je ubijen pošto mu je Alah podario put. On je udario temelje odbrane vere i obnove Palestine, i osvetio je ugnjetene (Palestince) ubijajući Amerikance koji su saveznici Jevreja."

Sever Libana zloslutno podseća na jug zemlje pre 25 godina kada je Fatahlend bio država u državi. Nemoć libanskih vlasti da se suprotstave Arafatovim borcima koji su svoj rat protiv Izraela vodili sa libanske teritorije nagnala je Izraelce na veliku invaziju i blokadu Bejruta. Najveće žrtve bili su Libanci. Istorija preti da se ponovi. Na severu ponovo ginu – Libanci.

Nijedna arapska zemlja nije platila tako visoku cenu izraelsko-palestinskog sukoba. Tokom građanskog rata palestinski lideri u Bejrutu su, imajući u vidu severno, hrišćansko, bejrutsko predgrađe, tvrdili da "put za Jerusalim prolazi kroz Žunije". To je značilo da se pre stvaranja palestinske države treba obračunati sa libanskim hrišćanskim milicijama.

Većina palestinskih vođa je u međuvremenu odbacila ovu ideju, ali Libanci su ostali sumnjičavi. Oružani otpor palestinskih ekstremista podgrejava stare strahove.

Liban je, pokazalo se i prošlog leta, zahvalan poligon za zapaljivo ukrštanje raznih interesa. Sukob nacionalne armije i palestinskih militanata brutalno ukazuje na krhku bezbednost i na lako lomljive etničke, verske i političke balanse Libana.

Pojava Fatah al islama je nova potvrda globalizacije terorizma u izvedbi radikalnog islama. Nov dokaz koliko je, zahvaljujući promašajima američkog rata protiv terorizma, ideologija Al Kaide vitalna. Novo podsećanje na eksplozivnu prirodu pitanja Palestinaca i njihovih izbeglica rasutih po regionu. I novo upozorenje da se svi bliskoistočni sukobi lagano upliću u jedan.