Kraj iluzije evropskog jedinstva

„Da smo pre 20 godina znali sa kakvim teškoćama će se evrozona danas suočavati, i kojim pritiscima ćemo biti izloženi, Nemačka se nikada ne bi saglasila sa uvođenjem evra, pogotovo ne sa svim onima koji su sada članovi monetarne unije”, gorko je primetio Hans-Verner Sin, šef nemačkog Instituta za ekonomska istraživanja Ifo uoči prelomnog EU samita 27-28. juna u Briselu.

U jetkoj rezigniranosti današnjom fazom trogodišnje dužničke krize, poznati evroskeptik Hans-Verner Sin odavno nije usamljen. Od Helsinkija do Nikozije razlozi za razočaranje upadljivo su različiti. Tabori oprečnih evropskih tumačenja zašto se monetarna unija našla u košmaru u kome za sada pet od 17 njenih članica zavisi od strane finansijske pomoći brojni su, a njihova tumačenja gotovo nepomirljiva, ponekad čak i neprijateljska prema spoljnom svetu.

„Evropska dužnička kriza izazvana je lakomislenim stilom poslovanja američkih investicionih banaka sredinom prošle decenije. Evropi nisu potrebne tuđe lekcije kako da reši te nametnute probleme”, upozorio je predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo učesnike nedavnog samita G-20 u Meksiku.

Kod kuće, Evropljani su jako daleko od tumačenja kojim aspektom tekuće dužničke krize najpre treba da se pozabave. Sapinjanjem dužničke drame u Španiji i Italiji, četvrtoj i trećoj ekonomiji evrozone? Ili, definisanjem koraka ka izgradnji politički i finansijski stabilne zajednice kojoj se „nametnuta”, ali i domaća novčana lakomislenost, više nikada neće desiti?

Od Berlinskog kongresa krajem 19. veka, Evropa teško da je, u mirnodopskim uslovima, bila slično podeljena kao krajem prošle sedmice.

Na upravo završenom dramatičnom samitu EU, bogatije krilo evrozone – predstavljeno članicama sa vrhunskim kreditnim AAA rejtingom koje inače prinose lavovski deo novca evropskim spasilačkim fondovima – ustuknulo je pred jedinstvom finansijski urušenog „latinskog krila”.

Španija i Italija su – uprkos najavljenom protivljenju Nemačke, Finske, Holandije, Švedske i Danske – uspele da dobiju zeleno svetlo za jeftinije zaduživanje kod evropskih spasilačkih fondova, najranije početkom iduće godine, za kada je najavljeno stvaranje jedinstvene evropske supervizije poslovanja više od 6.000 domaćih banaka. Sve to u cilju utemeljenja bankarske unije EU, kao jednog od koraka ka stvaranju fiskalne a potom i tesne političke unije. Inače, ta nova pogodnost izmakla je Grčkoj, Irskoj i Portugaliji.

Kakvim je sve pritiscima u Briselu bila izložena Angela Merkel, lider ekonomski najjače i najkonkurentnije evropske ekonomije da načelno odobri direktno trgovanje urušenih banaka evroperiferije sa evropskim spasilačkim fondovima i Evropskom centralnom bankom čemu se do juče ogorčeno protivila? Odgovor na ovu dilemu, možda će jednog dana razotkriti memoari učesnika teskobne, celonoćne runde samita u Briselu.

Međutim, Merkelova nije usamljena u svojim stanovištima, Finski ministar za Evropu Aleksandar Stub upozorio je u Briselu

da Evropa treba da se pripremi da do kraja decenije živi „ u stanju krize”. Po Stubu, Evropa je sada u „egzistencijalnoj krizi”.

Holandski premijer Mark Rute smatrao je ključnim da treba izmeći mere koje bi olabavile pritisak na jug evrozone da izvrši neophodne reforme. Danska premijerka Helen Torning Šmit najavila je da njena zemlja zasigurno neće plaćati dugove EU.

U međuvremenu, pritisak kome je načeti deo evrozone izložio Angelu Merkel te noći u Briselu, već izaziva zabrinutost međunarodnih finansijskih krugova.

„Jasno je da je sporazum nametnut Nemačkoj i to pod izuzetnim pritiskom. Kao rezultat: Nemačka sada deluje i politički izolovano, najverovatnije i uzrujano. A, to bi bila opasna kombinacija”, procenjuje Sajmon Derik, šef valutnog biroa banke „Njujork Melon”.

Kakve su sada evropske manevarske opcije ali i afiniteti Nemačke, država koja 42 odsto svog izvoza plasira na teren „briselske familije” , i istovremeno imaju najvišu kvotu uplate u evropske spasilačke fondove?

Davno zacrtani plan tesne kontinentalne, političke i ekonomske integracije razmatraće se nadalje na najmanje dva pola naprsle briselske zajednice.