Vratio milione zaboravnima

Ćićevac. – Ne događa se često da neko pronađe torbicu sa 14.000 evra i da je potom vrati rasejanom vlasniku. Upravo to se pre nekoliko dana dogodilo Mićunu Mirkoviću, konobaru u snek-baru AMSS u Pojatama, pored auto-puta Niš – Beograd.

– Kod nas doručkovali bugarski državljani, četiri muškarca i jedna žena. Platili su, seli u "audi" i otišli. Kada sam raspremao sto video sam da su zaboravili torbicu. Uzeo sam je i otvorio da bih po dokumentima ustanovio da li je njihova, ili je neko pre njih zaboravio. Torbica je bila puna para. Tačno 14.000 evra i jedna platna kartica. Prijavio sam je šefu restorana i policijskoj stanici u Ćićevcu. Posle jednog sata gosti su se vratili. Mislim da se vlasnik zvao Josip Andonov. Dao sam mu torbicu s novcem, a on je zahvalio i ostavio mi čast od deset evra. Uzeo sam čast i zahvalio i ja njemu – priča Mićun.

– Nije se baš proslavio nagradom nalazaču – dobacuje gost sa susednog stola.

Mićun odgovara da je u njegovoj konobarskoj karijeri po motelima pored auto-puta bilo putnika koji su zaboravljali i veće svote novca, ali su bili i mnogo izdašniji u nagrađivanju nalazača. Škrtost bugarskih gostiju "nadoknadio" je Mićunu vlasnik snek-bara AMSS Stojan Đorđević: narednog meseca umesto jedne dobiće dve plate.

– Pamtim ja i dvoje gostiju iz Holandije. Ovde su ručali i zaboravili 35.000 guldena. Vratili su se, ali sam po izrazu Holanđanina video da misli da nema nade. Njegova supruga bila je Grkinja. Imala je neki sjaj u očima i ljubopitljiv pogled koji je od mene očekivao dobru vest. Nasmejao sam se i vratio im torbicu. Grkinja je bila presrećna, a Holanđanin hladan, ali veoma darežljiv. Poklonio mi je 8.500 guldena – seća se Mićun.

– Dogodilo se i da u restoranu "Tito" u Paraćinu jedna direktorka iz Kruševca zaboravi punu vreću novca 1989. godine. Vratila se brzo, pokupila vreću i u znak zahvalnosti objasnila da je to plata za radnike njenog preduzeća – kaže Mićun.

Čovek koji je navikao da dobro uočava zaboravljene stvari imao je priliku da u bašti motela pronađe i vreću punu dolara, koju su tu zaboravila dvojica Kuvajćana. Mićun im je vratio dobro raspoloženje, a kaže i da su ga častili, ne baš po pravu nalazača, ali mu je prijala njihova duboka zahvalnost.

Šef u restoranu AMSS Zoran Živković kaže da je u Mićunovom životu, na početku konobarske karijere, bilo i teških trenutaka.

– Da, jedan događaj iz 1977. je možda presudno uticao na mene. Četvorica Makedonaca ručala su u motelu, a posle nekoliko sati se vratili i tražili torbicu sa četiri miliona dinara i pasoš. Ništa od toga nisam video, a tadašnji šef počeo da me pritiska. Odveli su me u ćićevačku milicijsku stanicu, obrađivali, tukli celo popodne. Komandir je uveče iznenada upao i rekao da sam slobodan. Nisam hteo da idem dok mi ne objasne o čemu se radi. Rekli su da je Makedončev pasoš pronađen u jarku pored puta, u blizini Slavonskog Broda – seća se Mićun.

Konobaru koji nalazi i prijavljuje novac taj neprijatan događaj urezao se u pamćenje za sva vremena. Ali i posle toga je mnogo puta vraćao osmeh na lica rasejanih i zaboravnih gostiju. Događalo se to i u motelima Srbije i u hotelu "Rubin" u Žalecu, nekada pobratimskom gradu s Kruševcem, gde je radio. I nikada nije pao u iskušenje da prisvoji pronađen novac, ili da traži zakonsku nagradu, iako njegova četvoročlana porodica živi vrlo skromno. Pošteni nalazač je uzalud više od jedne decenije tražio posao za svoju suprugu. Od toga je digao ruke kada su mu dva sina završila srednju školu i prijavila se odeljenju Nacionalne službe zapošljavanja u Ćićevcu. Sada, kao u šali, kaže da dobar glas o njemu može biti dobra preporuka njegovim sinovima za dobijanje posla.