Sve tajne Milorada Bracanovića

Slučaj bivšeg visokog funkcionera srpske tajne policije Milorada Bracanovića Brace ponovo će se naći pred Vrhovnim sudom Srbije 5. marta, saznaje "Politika". Tada i narednih dana najviša državna pravosudna institucija razmatraće zahtev advokata Veljka Delibašića za ispitivanje zakonitosti pravnosnažne presude kojom je Bracanović osuđen na dve godine zatvora zbog neprijavljivanja pripremanja ubistva Ivana Stambolića.

– Zahtev za ispitivanje zakonitosti pravnosnažne presude je vanredni pravni lek koji nam je zakonski omogućen – objašnjava advokat Veljko Delibašić. – Pored toga, branioci Milorada Ulemeka i Branka Berčeka, osuđenih zbog ubistva Stambolića pravnosnažno na po 40 godina zatvora, podneli su žalbe na drugostepenu presudu, a Vrhovni sud je odlučio da u istom postupku razmatra i žalbe ostalih osuđenih, među kojima i mog branjenika Milorada Bracanovića.

Tako će Milorad Bracanović dobiti šansu da, uprkos silnim optužbama koje su svih ovih godina na njegov račun iznošene u javnosti, iz čitave priče izađe kao kriv samo za neprijavljivanje planiranja jednog krivičnog dela, ili čak, ako Vrhovni sud tako proceni, potpuno nevin.

Međutim, sve i da nema sudski dokazane krivice, Bracanovićeva moralna odgovornost svakako postoji i leži u činjenici da kao oficir bezbednosti u JSO nije mnogo uradio da se spreči zloupotreba pripadnika ove formacije, odnosno njihovo korišćenje za naručena politička ubistva, kao što je slučaj "Ibarska magistrala".

– I policija, a kasnije i tužilaštvo i sud prihvatili su Bracanovićevu priču da nije znao šta se priprema, iako je svima bilo jasno da čovek na tom mestu jednostavno ima zadatak da zna – kaže advokat Nikola Barović, jedan od zastupnika porodica poginulih na Ibarskoj magistrali. – Kada je reč o presudi za neprijavljivanje Stambolićevog ubistva, Bracanović je izjavio da mu je Ulemek, tek onako iz čistog mira, ispričao nešto. Njegova uloga u lancu zločina samo je dotaknuta. U svakom slučaju, doneta je politička odluka da Bracanović bude zaštićen. On je čovek koji mnogo zna. Od njega je mogao da zna više samo načelnik Službe...

Koliko je poznato, Milorad Bracanović konkurisao je početkom osamdesetih godina prošlog veka u beogradskom SUP-u, ali nije dobio posao. Međutim, nešto kasnije zaposlio se u Službi državne bezbednosti. Nema mnogo podataka o njegovim aktivnostima do sredine devedesetih, ali se pretpostavlja da se bavio "arapskim pitanjima", odnosno da je bio kontraobaveštajni analitičar za Bliski istok u Centru RDB Beograd. U JSO je premešten 1997. godine, navodno po želji Frenkija Simatovića, odakle je 2001. došao na mesto načelnika Sedme uprave RDB-a. Iste godine je postavljen za zamenika načelnika RDB-a, a posle transformacije tajne službe u BIA postao je zamenik direktora (načelnik RDB-a i direktor BIA bio je Andreja Savić). Priča se da je to postavljenje bilo posledica političkih kompromisa posle pobune "crvenih beretki" i smenjivanja Gorana Petrovića sa mesta načelnika RDB-a.

Ime Milorada Bracanovića pominje se i u nalazu Komisije za ispitivanje sistema obezbeđenja predsednika Vlade Republike Srbije dr Zorana Đinđića. Na 19. strani nalaza takozvane Koraćeve komisije piše:

"Milorad Bracanović, radnik Centra Resora državne bezbednosti Beograd, raspoređen je 1. januara 1997. na mesto načelnika Odeljenja za kontraobaveštajne, obaveštajne i bezbednosne poslove u JSO – Resora državne bezbednosti MUP Republike Srbije... Time se jedan od rukovodećih ljudi za bezbednost JSO našao na položaju čoveka koji ima pun uvid u tehničke mere koje primenjuje RDB. Komisija ne raspolaže činjenicama koje bi ukazivale u kojoj meri je postavljenje Milorada Bracanovića za načelnika Sedme uprave RDB-a uticalo na uspešnost, odnosno neuspešnost rada MUP-a Srbije tokom 2001. godine..."

Jedan od sadašnjih svedoka saradnika na procesima protiv "zemunskog klana", saslušan pred policijom na temu ubistva Ivana Stambolića, između ostalog je izjavio:

"Legija je pričao da uvek zovu Milošević i Marković. Legija je stalno bio u kontaktu sa Slobom, a bio je non-stop u kontaktu s bezbednjakom Bracanovićem, koji tačno zna sve detalje. Za sve likvidacije uvek se pitao Slobodan Milošević, potom Rade Marković, ali i Bracanović. U njemu leže sve tajne..."

Milorad Bracanović uhapšen je 6. aprila 2003. godine i osumnjičen za zloupotrebu službenog položaja. Iz pritvora je pušten 23. jula iste godine, a nedavno mu je Vrhovni sud Srbije potvrdio presudu od dve godine zatvora zbog neprijavljivanja planiranja ubistva Ivana Stambolića. Na suđenju za ubistvo premijera Zorana Đinđića pojavio se samo kao svedok. Isto kao i na suđenju za zločin na Ibarskoj magistrali.

– Tužilaštvo je ocenilo da Milorad Bracanović nije znao da se priprema ubistvo Vuka Draškovića i članova SPO-a i zato on u ovom slučaju nikada nije optužen – zaključuje Bracanovićev advokat Veljko Delibašić.