Ahtisari traži novi Minhen

Specijalno za "Politiku"

Prag, 22. februara – "Finski pregovarač Ahtisari traži da međunarodna zajednica ubedi Srbiju da se u interesu nekakvih viših ciljeva mira i stabilnosti na Balkanu odrekne Kosova. Prevedeno s diplomatskog jezika na razumljivi češki to zvuči ovako: Ahtisari traži po pitanju Kosova novi Minhen. Godine 1938. su zapadne sile prinudile Čehoslovačku da se u interesu "očuvanja mira" odrekne dela svoje teritorije."

To piše u današnjem broju "Prava" ugledni češki istoričar Jan Rihlik, ističući da su paralele između češko-nemačkog spora oko sudetske oblasti i srpsko-albanskog spora oko Kosova očevidne. "Niko ne spori da većinu stanovništva Kosova danas čine etnički Albanci, kao što su u sudetskoj oblasti većinu činili Nemci. Ali, Nemce niko 1918. posle stvaranja Čehoslovačke nije oterao iz te oblasti (sasvim je drugi slučaj 1945) dok je 1999. izgon Srba s Kosova dobio masovne razmere i dovršen u faktički osamostaljenom Kosovu", dodaje on.

Etnički odnosi u češkoj pograničnoj oblasti prema Nemačkoj i na Kosovu i nisu toliko važni kao istorijske veze. Niko ne može osporiti da je Kosovo bilo sastavni deo srednjovekovne srpske države i da je od poraza Turske u balkanskom ratu 1912. neprestano sastavni deo Srbije, kao što su i takozvani Sudeti bili sastavni deo zemalja češke krune. Jedini izuzetak je Drugi svetski rat kada su Sudeti postali deo velike Nemačke, a Kosovo velike Albanije. Ali, još tokom Prvog rata saveznici, kao što nisu priznali podelu Čehoslovačke tako nisu priznali ni razbijanje Jugoslavije pa zato, podseća ovaj istoričar, pravno izmene granica nisu imale nikakav značaj.

Rihlik ne negira da je Miloševićev režim učinio 1998-1999. velike nepravde prema albanskim žiteljima Kosova, ali dodaje da to ne znači da zbog toga treba da bude kažnjena sadašnja demokratska vlada i svi Srbi na Kosovu. "Kosovo za Srbe znači isto kao za Čehe planine uz granicu, koje shvatamo kao nedeljivi deo naše prošlosti. Nijedna vlada u Beogradu zato dobrovoljno ne prihvata Ahtisarijev plan i iz unutrašnjopolitičkih razloga ne može ga prihvatiti. Razume se, moguće je koncentrisanim pritiskom Beograd prinuditi da "dobrovoljno ustupi" Kosovo, ali tako nešto će široki slojevi srpskog naroda shvatiti kao diktat".

On zatim podseća da je međunarodna zajednica prilikom nestanka Jugoslavije prihvatila razuman princip da granice novih država budu granice bivših republika i to bez obzira na etnički sastav stanovništva. Sada se prvi put taj princip krši. Zapad se zaklinje da time neće načiniti presedan za zahteve drugih manjina. "Ako sam dobro razumeo, ubuduće treba stanovništvo zemljine kugle da bude podeljeno na dva dela – na kosovske Albance, koji imaju pravo na otcepljenje svoje etničke teritorije, i ostale narodne i etničke grupe koji to pravo neće imati. Takav je pristup, međutim, prihvatljiv samo za Albance i zato ne može nikada važiti. Presedan će bez sumnje nastati i na tom osnovu biće teško braniti Srbima da se odvoje od Bosne i Hercegovine."

"Ahtisarijev plan je mrtvorođeno dete. Srbima i Srbiji praktično ništa ne omogućuje i nije zato nikakav kompromis. Biće to novi Minhen, ovog puta u Srbiji. I kao što nije Evropi doneo mir diktat u Minhenu 1938, tako joj neće doneti mir ni diktat iz Beča 2007", zaključuje se u komentaru ovog istoričara.