Ko će slaviti 26. februara

Izricanje presude Međunarodnog suda pravde u sporu za genocid, koji je Bosna i Hercegovina pokrenula protiv Srbije i Crne Gore, u Beogradu, Sarajevu i Banjaluci iščekuje se sa veoma različitim osećanjima. Bosanska i barem dve televizije iz Srbije (RTS i B92) direktno će iz Haga 26. februara prenositi kada Rozalin Higins, predsednica suda u Hagu, javno saopšti presudu. Ukoliko se obistine spekulacije da će SCG biti proglašena odgovornom za neizručivanje počinilaca zločina u Srebrenici, Sarajevu će se činiti da to nije dovoljno oštra formulacija budući da je u tužbi pravni tim BiH tvrdio da je Beograd planirao, organizovao i izvršio genocid po celoj BiH, a zatim i da je bio saučesnik bosanskih Srba i da ih nije kaznio posle izvršenja zločina. Zastupnik BiH Sakib Softić juče u sarajevskom "Dnevnom avazu" uveravao je građane BiH da je uspeo da dokaže takvu optužnicu, a tvrdnju je "potkrepio" postojanjem pravosnažne presude za genocid koju je Haški tribunal izrekao Radislavu Krstiću.

Sa druge strane, pravni tim SCG daje izjave iz kojih se da zaključiti da će uspehom smatrati svaku presudu u kojoj SCG ne bude direktno osuđena za genocidnu nameru. Šef tima dr Radoslav Stojanović kaže da je slabost pozicije Beograda što Tribunalu nije izručen Ratko Mladić. "Bojim se da će to biti navedeno u presudi kao odgovornost Srbije, ali u tom slučaju bih smatrao da smo dobili spor, jer cilj nam je bio da se ne donese odluka kojom se Srbija čini odgovornom za učinjeni genocid, a ne kažnjavanje, što bi značilo da Srbija nije učinila genocid, ali je kriva, zato što nije sudila onima koji su optuženi da su ga činili", precizirao je Stojanović.

"Zadovoljstvo" ovakvom presudom obeležiće se, kako saznajemo, proslavom koja se sprema u ambasadi Srbije u Hagu (profesor Stojanović je, inače, ambasador Srbije u Holandiji). Ovih dana je, međutim, procurila informacija koja ukazuje na zaoštren odnos koji je Međunarodni sud pravde zauzeo prema Srbiji posle curenja informacija u našoj štampi o tome kako je Beograd, navodno, pobedio u sporu u Hagu. Naime, kako "Politika" saznaje, na proslavi Dana državnosti Srbije 15. februara upriličenoj u našoj ambasadi, nije se pojavio niko od predstavnika Međunarodnog suda pravde. Neki su to protumačili maltene kao diplomatski incident.

Urednik Srpske pravne revije Vladimir Todorić smatra da ishod koji očekujemo (odgovornost za neprocesuiranje počinilaca) ne daje mnogo povoda za slavlje. "Videćemo kako će se ovde tumačiti takva presuda. Ona bi mogla da se se razume kao "dobro smo prošli", ali to bi bila bruka ".

Ipak, bilo kakva presuda protiv Srbije, nezavisno od stepena odgovornosti koji bi joj bio određen, biće poražavajuća za Republiku Srpsku. Iako nije bila učesnik u sporu, Banjaluka će biti prvorazredni moralni gubitnik ako Beograd bude na bilo koji način osuđen zbog kršenja Konvencije o genocidu. Samim tim će zaključak biti da je genocida bilo, i da su ga izvršili Srbi iz Republike Srpske. Takav ishod ojačao bi one snage u BiH koje od nastanka Republike Srpske tvrde da je reč o genocidnoj tvorevini.

Predsednik Republike Srpske Milan Jelić ovih dana je ponovio da u podnošenju te tužbe nisu učestvovali svi članovi Predsedništva BiH, da je rađena u strogoj tajnosti i da su je radili pojedinci. "Sve izuzev odbacivanja te tužbe, ili odluke koja neće imati uticaj, odnosno koja neće doprineti daljem razdoru i koja neće terati Republiku Srpsku iz BiH, ima smisla", kaže Jelić.

Činjenica je da u Bosni ne samo da nije došlo do pravog pomirenja, (iako se u miru živi od Dejtonskog sporazuma), nego su u javnom govoru redovne primese govora mržnje. U najtiražnijem "Dnevnom avazu" Srbiju nazivaju "dželatom sa Balkana", dok gotovo da ne prođe dan da se ne piše o velikosrpskom nacionalizmu kojim su "sistematski trovani mladi Srbi u Republici Srpskoj".

U ovom listu se upozorava da Bosna i Hercegovina "ni po koju cenu ne sme odustati od tužbe protiv Srbije i Crne Gore za agresiju niti pristati na bilo kakve nagodbe u vezi s tim što bi ujedno značilo i prodaju uspomene na 200 hiljada žrtava Miloševića, Šešelja i njihovih bradatih sledbenika".

Sakib Softić ipak tvrdi da je jedini cilj bosanskog spora "pomirenje naroda u Srbiji i Bosni i Hercegovini". On tvrdi da tužba nije usmerena protiv srpskog naroda, nego protiv država kao pravnih lica. "Treba biti jasno da se za počinjeni genocid ne krivi srpski narod, već državni i vojni vrh SRJ", izjavio je Softić. On ipak priznaje da bi posledice pozitivne presude u korist BiH pokosile sve građane Srbije, bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost, "isto kao što bi takva presuda išla u prilog svim građanima BiH, bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost, ma koliko to izgledalo apsurdno, nemoguće je drugačije postaviti stvari".

Nije teško zamisliti kako bi presuda, koja bi bila po volji gospodinu Softiću, pogodila građane Srbije. Teško da bi bila shvaćena kao pravično rešenje. Zato se i pre 26. februara može s velikom verovatnoćom prognozirati da će presuda koja tog dana bude izrečena u Hagu samo produbiti nesporazume sa leve i desne obale Drine.