Zaduživanje države bez ograničenja

To što nijedan političar ne namerava da, u slučaju dolaska na vlast štedi, ni malo ne čudi. I to uprkos upozorenjima Fiskalnog saveta da Srbiji preti dužnička kriza. Iako zvuči paradoksalno, odrešene ruke za zaduživanje, vlastima je dao upravo zakon kojim se ograničava da država „uđe u crveno”. Bez obzira na to što se u Zakonu o budžetskom sistemu navodi da javni dug ne može biti veći od 45 odsto bruto domaćeg proizvoda, za prekršioce nisu predviđene nikakve sankcije. Sada jejavni dug već iznad 50 procenata. Zato je odgovor na pitanje zašto niko od nadležnih nije poslušao sugestije Fiskalnog saveta vrlo jednostavan. Zato što nije morao.

Za protekle četiri godine država se zadužila za oko šest milijardi evra, a koalicija koja bi ovih dana trebalo da napravi vladu, čini se namerava da nastavi da se zadužuju i to s lakoćom. Umesto predloga kako da se smanji minus u budžetu, od političara ovih dana slušamo upravo suprotno – kako povećati potrošnju.

Tako su fiskalna pravila, koja su imala za cilj da ograniče prekomerno trošenje i zaduživanje države, posle svega godinu i po dana dana od usvajanja praktično „završila u korpi”. Prema nekim računicama, ukoliko bi kurs dostigao vrednost od 120 dinara za evro, naš javni dug iznosio bi 60 odsto BDP-a, što bi Srbiju i prema evropskim standardima, svrstalo u prezadužene zemlje. Analize pokazuju da polovina zemalja u razvoju krizu javnog duga doživi na nivou zaduženosti nižem od 50 odsto.

I pre nego što je zakon donet, krajem 2010. godine, mnogi su mu predviđali ovakvu sudbinu jer za njegovo nepoštovanje nije predviđena nikakva sankcija. Smatralo se tada da će mogućnost javne opomene koju ima Fiskalni savet biti dovoljna da kreatore ekonomske politike natera da budu budžetski odgovorni. To se, međutim, ispostavilo nedovoljnim.

– Od sankcija je bitnija odgovornost, krivična ili politička – kaže Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog instituta. – Istina je da nigde u svetu kršenje fiskalnih pravila nije krivično delo. Ona su u Srbiji doneta pod pritiskom MMF-a i u situaciji kada se smatralo da je to dovoljno ograničenje da se države ne prezadužuju. Mislilo se, tokom ove krize u Evropi i u svetu, da će javni sektor postavljanjem nekih granica moći da se uozbilji. Ispostavilo se da to nije nikakva brana širenju deficita, ne samo u Srbiji – kaže Nikolić.

Inače, ovaj ekonomista je prvi, čak i pre Fiskalnog saveta, u jesen prošle godine upozorio da je država „ušla u crveno” i da je javni dug dostigao 47 odsto BDP-a. Mesec dana kasnije to je potvrdila i Narodna banka Srbije.

Još jedan od problema koji je, osim zaduživanja države i kursa, uticao na povećanje granice zaduženosti je i procena vrednosti BDP-a, primetio je Nikolić. On se obično, prilikom pravljenja budžetskog okvira za narednu godinu precenjuje, pa i zbog toga dolazi do odstupanja. I ove godine je u budžet ukalkulisana procena da će BDP porasti za 1,5 odsto, iako je već krajem prošle i početkom ove godine bilo jasno da ćemo imati privrednu stagnaciju.

Inače, problem javnog duga ne muči samo Srbiju, već mnoge zemlje Evrope. Kako bi predupredile dužničku krizu, neke od njih su uvele nova oštrija fiskalna pravila kojima nameravaju da taj problem reše. Ekonomisti Milojko Arsić i Milan Pejić su u „Kvartalnom monitoru” analizirali iskustva nekih od tih zemalja. Prema metodologiji EU, državni dug zemalja članica ne može biti veći od 60 odsto BDP-a. Na kraju 2010. godine, mnoge od njih prekršile su to pravilo. Među njima su i Nemačka, Grčka, Belgija, Mađarska, Velika Britanija, Austrija, Holandija. Mnoge od njih uvele su „kočnice za javni dug” kako bi izbegle grčki scenario. Arsić i Pejčić navode primere Slovačke i Poljske koji bi mogli biti relevantni za Srbiju.

Tako je Slovačka, na primer, uvela ograničenja koja će sprečiti da njihov državni dug dostigne (ne)dozvoljenih 60 odsto. Tamošnja vlada će tako, kada dug prekorači granicu od 50 odsto, od ministra finansija zahtevati da iznese obrazloženje, kao i da predloži plan za njegovo smanjenje. Kada se dostigne nivo od 53 odsto, vlada će biti obavezna da smanji zarade u javnom sektoru na prošlogodišnji nivo. A kada dug dostigne 55 odsto, javna potrošnja u zemlji se zamrzava na lanjskom nivou. Ako se dostigne nivo od 57 odsto, ministar finansija mora da predloži budžet bez manjka ili sa suficitom. Automatski postupak o izglasavanju poverenja vladi pokreće se onda kad dug dostigne 60 odsto, što je, podsećamo, u skladu s metodologijom EU. I Poljska je uvela neke kočnice za kreatore fiskalne politike. Kada se prekorači granica od 50 odsto, mora da se sačuva odnos između deficita i prihoda u narednoj godini na istom nivou. Ako se i granica od 55 odsto prekorači, ministar finansija je obavezan da predloži uravnotežen ili budžet sa suficitom. Uz to je moguće i smanjenje zarada u javnom sektoru, dok se penzije i socijalna davanja mogu indeksirati s inflacijom.

Da će primena ovog zakona biti izazov svojevremeno je za „Politiku” ocenio Albert Jeger, bivši šef misije MMF-a za Srbiju. Na pitanje da li veruje da će naša vlada, naročito u predizbornoj godini, primenjivati ovaj zakon, jer srpski parlament je usvojio mnoge propise, sa čijom primenom imamo problem, Jeger je odgovorio:

– To će biti izazov za političare. Svi to znaju, jer je reč o predizbornoj godini. Ali, videćemo... Biće određenih pritisaka da se taj zakon primeni, naročito od stranih investitora, jer je njima ta vrsta stabilnosti važna i oni će pažljivo gledati šta će se na tom polju odvijati – kazao je Jeger.

I guverner Dejan Šoškić, nakon donošenja zakona istakao je da ne želi da sumnja da se u Srbiji neće poštovati zakoni.

– Želim da verujem da je ovo zemlja u kojoj se propisi bez izuzetka primenjuju, a oni koji ne valjaju – menjaju. Zakon je tek donet i bilo bi najprirodnije očekivati doslednu primenu.