Srbi traže entitet na Kosmetu

Jučerašnja rasprava o ustavnom uređenju Kosmeta u Beču nije dovela do približavanja stavova. Srpski državni tim uložio je amandmane u kojima je zatraženo da ustav Kosova mora da bude u saglasnosti sa Ustavom Srbije. Član tima Dušan Bataković objasnio je da je na Kosmetu "moguće samo unutrašnje državljanstvo, onog tipa koje je postojalo unutar bivše Jugoslavije".
Prištinski tim vrlo je oštro reagovao na najznačajniji predlog Beograda, koji se ticao formiranja srpskog entiteta na Kosovu, a koji su srpski pregovarači, kako se ispostavilo, izneli još prvog dana pregovora. Beograd je predložio da opštine na Kosovu imaju pravo na međuopštinsku saradnju i veze sa ustanovama Srbije u pitanjima od zajedničkog interesa u obavljanju njihovih nadležnosti, saznao je juče Tanjug u krugovima bliskim pregovaračkim stranama.

U amandmanu na predlog aneksa o decentralizaciji navedeno je da srpske većinske opštine imaju pravo da na jedinstven način predstavljaju interese srpske zajednice na Kosovu i Metohiji.

Šef albanskog pregovaračkog tima Veton Suroi je rekao novinarima da je za Prištinu neprihvatljiv predlog Beograda da se formira srpski entitet na Kosovu, da se "Albanci ne mešaju u to šta će pisati u Ustavu Srbije, pa se ništa iz tog Ustava ne može ni prenositi na Kosovo".
Beograd je juče uložio čitav niz amandmana koji se odnose na sastav kosovske skupštine, vlade i posebna prava zajednica. Kada je reč o pravima Srba, Beograd insistira na decentralizaciji, a amandmanom traži da opštine na Kosovu i Metohiji sa srpskom većinom treba da imaju proširene nadležnosti u oblasti obrazovanja, kulture, policije i pravosuđa. Tokom rasprave o ustavnom položaju kosovskometohijskih Srba timovi Beograda i Prištine su otvorili veoma važnu diskusiju. Kako je podsetio Dušan Bataković, od uspostavljanja Unmikove vlasti, od Rambujea i ranije, a i danas u predlogu Ahtisarija, na Kosovu postoje dva zvanična jezika: srpski i albanski, "čime je de fakto priznata konstitutivnost srpskog naroda, koja se pokušava sada suziti u prava manjine". "Drugi ravnopravni službeni jezik na Kosovu je srpski, a to znači da su Srbi konstitutivan narod i od toga ne možemo da odustanemo", naglasio je Bataković.

S druge strane, član pregovaračke ekipe kosovskih Albanaca Fatmir Ljimaj rekao je da je Priština "ponudila više od standarda koji su predviđeni za manjine u drugim zemljama". Ljimaj, kog naša javnost pamti kao haškog optuženika za ratne zločine koji je na suđenju oslobođen krivice, novinarima je tvrdio da "koncept države Kosova nije koncept koji se zasniva na nacionalnoj pripadnosti, nego na građanskoj osnovi", odbacujući zahtev Beograda da Srbi ostanu konstitutivni narod. "Zbog te politike konstituitivnih naroda izbili su ratovi na prostoru bivše Jugoslavije. Naš koncept je potpuno drugačiji – građanski koncept na takozvanom nacionalnom, državnom nivou", rekao je Ljimaj.

Jedino u čemu su se, barem pred novinarima, saglasili predstavnici srpskog i prištinskog tima Dušan Bataković i Veton Suroi jeste da nije bilo nikakvog napretka u pregovorima. Srpska strana amandmanima nastoji da promeni i i u nekim elementima drugačije formuliše tekst, dok albanska strana pristaje samo na jezičke intervencije u tekstu.

-----------------------------------------------------------

Bolton i Lavrov skeptični prema nametanju rešenja

"Ako jedna strana insistira na nezavisnosti, onda je očigledno da neće biti postignut sporazum. Mislim da je Vlada Srbije spremna da ponudi Albancima visoki stepen nezavisnosti i nadam se da će biti postignuto sporazumno rešenje", rekao je prekjuče za "Glas Amerike" bivši američki ambasador u UN Džon Bolton izjasnivši se protiv nametanja rešenja neprihvatljivog za Vladu Srbije ili kosovskim Albancima, jer "nije siguran da bi takva rezolucija ikada bila usvojena". Bolton, koji spada u bliske Bušove saradnike, ali mu je demokratska većina u Kongresu SAD uskratila podršku, smatra da bi za Savet bezbednosti UN bilo vrlo nesmotreno da pokuša da nametne rešenje, nego bi trebalo da nastavi da vrši pritisak da se pregovori nastave i da ne postavlja veštačke rokove.

Ruski stav (sličan Boltonovom) ponovio je juče ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov posle susreta sa nemačkim kolegom u Berlinu. On je rekao da "rešenje za status Kosova ne može niko da nameće" i da "Rusija u tome neće učestvovati". Lavrov je konstatovao da je do sada rezolucija 1244 bila ispunjena "samo u aspektima koji zadovoljavaju kosovske Albance, ali nije ispunjena u delovima koji su za njih problematični".

-----------------------------------------------------------

Bler pravda bombe

Premijer Toni Bler juče je u donjem domu parlamenta morao da odgovori na neprijatno pitanje poslanika Torija Džona Rendala iz Aksbridža da li je za modernu Evropu prihvatljiva situacija da nekoliko stotina hiljada ljudi ne sme da se vrati svojim kućama na Kosovu osam godina posle intervencije NATO-a i da li se onda takva intervencija uopšte može smatrati uspešnom. Britanski premijer je, pravdajući bombardovanje Jugoslavije 1999, odgovorio da je intervencija uticala "da se ceo Balkan promenio", da su u Srbiji održani demokratski izbori, da je Hrvatska dobila status kandidata za članstvo u EU, i da je "prvi put u poslednjih sto godina pred Balkanom perspektiva mira i evropskih integracija".

Biljana Mitrinović

-----------------------------------------------------------

Handke nagradu ustupa Srbima sa Kosova

Berlin - Austrijski pisac Peter Handke, koji je zbog viđenja Srba kao žrtava u građanskom ratu u bivšoj Jugoslaviji često bio na udaru zapadnih kritičara i političara, želi da 50.000 evra alternativne nagrade "Hajnrih Hajne", kojom je juče odlikovan, uruči Srbima na Kosovu, javili su nemački mediji.

Taj novac će početkom aprila biti uručena jednoj srpskoj enklavi na Kosovu, navedeno je u saopštenju Berlinskog ansambla, čiji su glumci Keti Rajhel i Rolf Beker i inicirali berlinsku nagradu "Hajnrih Hajne".

Tu nagradu, dotiranu sa 50.000 evra, podržalo je oko 500 ljudi.

Handke se početkom juna prošle godine, posle žestokih napada na njega i njegovo delo, odrekao prestižne književne nagrade "Hajnrih Hajne", koju dodeljuje grad Diseldorf, uz 50.000 evra, jer nije želeo, kako je tada napisao, da on i njegov rad budu i dalje izloženi "prostakluku lokalnih političara".