Ukazala se„božja čestica"

Nova subatomska čestica se ukazala, da li joj se može pripisati odomaćeni pridev – božja? Posle najneizvesnije i najtemeljnije potere ikada u nauci, juče je iz Evropske organizacije za nuklearna istraživanja (CERN) pokraj Ženeve, širom sveta odaslat glas da sićušni delić materije, 125 puta masivniji od protona, u mnogome odgovara dugo traženom Higzovom bozonu.

Sasvim je razumljivo da je među fizičarima na svim meridijanima zavladalo oduševljenje koje su neki već prozvali – higzsterijom. Ni Srbiju nije mimoišao cunami ushićenja, jer su naše dve družine, s nekoliko hiljada istraživača iz desetina zemalja, proteklih godina učestvovale u traganju za najneuhvatljivijim beguncem.

Prema merenjima s detektora ATLAS, jednog od četiri raspoređena u podzemnom prstenu, nalik savršenom đevreku, izvesno je da novootkrivena čestica ima masu od 126,5 milijardi (giga) elektronvolti, s verovatnoćom od 99,999942 odsto, a to se iskazuje izrazom „pet sigma”. Pređašnji podaci, pozivajući se na opšteprihvaćenu teoriju „Standardnog modela”, koja najverodostojnije do sada opisuje kosmos, isključili su Higzov bozon u rasponu od 110 do 121,5 i od 127 do 600 gigaelektronvolti. Još 2000. godine obznanjeno je u CERN-u, da se ne pojavljuje ni na nižim energijama.

Zašto naučnici duže od četiri decenije proganjaju „božju česticu”?

Zato što su uvereni da je to „nedostajuća karika” u zamišljenom ustrojstvu svekolikog kosmosa, izvorište mase za sve ostale osnovne ili elementarne čestice od kojih je sve što nas okružuje sazdano. Bolje reći: Higzovo polje koje ona sa svojim posestrimama tvori.

Svekoliki kosmički vakuum, naime, prožima polje pod čijim dejstvom sve čestice dobijaju masu mirovanja kakvu upravo daje Higzovo polje. Iz toga proističe da masa nije unutrašnje svojstvo samih čestica, već je to odlika koja se rađa u međudelovanju čestice i okoline. Svagda i svugde.

Ali Higzovo polje ne deluje podjednako na sve čestice: za jedne je kao voda, zato lakše prolaze; za druge je kao ulje, stoga se tromo probijaju; za treće, kao što su fotoni i možda nautrina, postaje nevidljivo. Zamisao da takva čestica postoji potekla je iz uma Pitera Higza, sa Univerziteta u Edinburgu, a naziva se još „skrivena simetrija”.

Do sada je bilo naznaka da su naišli na trag, ali nijednanije s tolikom uverenošću prigrljena kao jučerašnja objava. U CERN-u je izgrađen najgrandiozniji akcelerator (LHC), u čijim su podzemnim hodnicima, ukopanim više od sto metama i dugačkim gotovo 27 kilometara, smeštene najsavršenije osmatračke sprave za ubrzavanje i sudaranje protona. „Veliki razbijač”, u slobodnom prevodu, može se uporediti s džinovskim mikroskopom u kojem se kroz četiti detektora – naše elektronske oči – gviri u sastav subatomskih čestica, toliko stisnutim da razmaci među njima među ne prelaze jedan femtometar (bilijarditi deo metra).

U slučaju da novonađena subatomska čestica nije Higzov bozon, otvara se kapija nove fizike koja nagoveštava buduće „gradivne ciglice”. Do kraja godine očekuje se dvostruko više podataka u poređenju s prikupljenim.

----------------------------------------------

I Srbi analizirali

„Već nekoliko sedmica u CERN-u vlada pravo opsadno stanje”, kaže za „Politiku” profesor dr Petar Adžić s Fizičkog fakulteta u Beogradu, rukovodilac srpskog istraživačkog tima na CMS-u. „Oba eksperimenta na Velikom hadronskom sudaraču (LHC) su, na osnovu podataka iz 2011. i do juna 2012. godine, registrovala događaj na energetskoj skali u blizini 125 gigaelektronvolti, gde se prema predviđanjima ’Standardnog modela’ očekuje pojava Higzovog bozona. Vrlo jake dokaze da je registrovana nova čestica pružaju rezultati s CMS-a. Poznato je da Srbija ima dva istraživačka tima uključena u oba eksperimenta: iz Instituta za fiziku (ATLAS), ’Vinče’ i s Fizičkog fakulteta (CMS). Ponosan sam što su naša dva člana, dr Vladimir Reković i dr Predrag Milenović, direktno učestvovali u finalnoj analizi i tako značajno doprineli rezultatu koji bi mogao da obeleži 21. vek u fizici.”