MMF opominje SAD

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Posle meseci u kojima je Međunarodni monetarni fond navodio evropsku dužničku krizu kao glavni faktor rizika za globalnu ekonomiju, na red je došla i glavna lokomotiva svetske privrede – Amerika. U najnovijem izveštaju eksperata jedne od dve glavne međunarodne finansijske institucije (druga je Svetska banka), SAD su opomenute da paze na „fiskalne hridi”, na koje u idućim mesecima može da naiđe njihov ekonomski brod.

MMF je ujedno i revidirao naniže svoja ranija predviđanja američkog rasta: najnoviji brojevi su dva odsto za ovu i 2,25 za iduću godinu. Koliko u aprilu, ove prognoze su bile nešto vedrije: 2,1 i 2,4 odsto.

Firme koje su specijalizovane za ekonomski konsalting još su opreznije. Po njima, ovogodišnji rast bi mogao da bude sasvim mlak: samo 1,5 odsto. Federalne rezerve, ovdašnji pandan za centralnu banku, u ovom pogledu su manje precizne, ali podjednako rezervisane: njihova ranije procena za ovu godinu, koja se kretala u rasponu od 2,4 do 2,9 odsto, smanjena je na između 1,9 i 2,4 postotka.

Na konferenciji za štampu povodom obelodanjivanja prognoze za SAD, direktorka MMF-a Kristina Lagard je američke lidere upozorila da na svaki način izbegnu „šok” koji bi krajem godine, ako se u Kongresu u međuvremenu ne postigne konsenzus o drugačijem rešenju, mogao da izazove prestanak važenja poreskih olakšica donetih još u prvom mandatu predsednika Džordža Buša i na snagu stupi automatsko kresanje velikog broja budžetskih stavki.

Takav scenario predviđa pogodba dve američke partije od pre godinu dana, posle dugotrajnog natezanja oko podizanja zakonskog limita za zaduživanje vlade i političke paralize koja je za rezultat imala prvo u istoriji smanjenje kreditnog rejtinga Amerike.

MMF predviđa da bi repriza takvog zapleta, koja nije nemoguća, s obzirom da će Obamina vlada uskoro ponovo udariti u zakonski plafon za emitovanje obveznica kojima pokriva budžetski deficit (za svaki budžetski dolar i dalje se pozajmljuje 40 centi). Lagardova je zato Kongres (u kojem republikanci imaju većinu u Predstavničkom domu, a Obamine demokrate u Senatu) pozvala da „promptno” podigne granicu za novo zaduživanje.

Kao razloge za usporavanje američke ekonomije MMF navodi pad lične potrošnje, pošto građani stežu kaiš i nastoje da prvo otplate svoje stare dugove, usporeno otvaranje novih radnih mesta, visoku stopu nezaposlenosti i, naravno, posledice krize u Evropi. Povrh toga, rast je manji od uobičajenog i kod u poslednjoj deceniji najdinamičnijih privreda – u Kini i Indiji.

Amerika je takođe pozvana da srednjoročno smanji svoju zaduženost i poradi na finansijskoj konsolidaciji. Direktorka MMF-a (inače Francuskinja), međutim, rekla je da nije „za svaku finansijsku konsolidaciju”, već za onu koja je „senzibilna i nije preterana”.

„Mala redukcija deficita, od oko jedan odsto BDP-a za 2013, bila bi savršeno adekvatna”, smatra ona.

Ove vesti nisu baš dobrodošle predsedniku Baraku Obami kome je stanje ekonomije najveća prepreka ka drugom mandatu, odnosno pobedi nad republikanskom rivalom Mitom Romnijem na izborima u novembru.

Zanimljivo je međutim da su ocene MMF-a u kontrastu sa raspoloženjem građana: najnovije istraživanje Si-En-Ena i marketinškog partnera ove TV mreže pokazalo je da je, dok većina i dalje veruje da je nacionalna ekonomija u lošem stanju, ekonomski optimizam u porastu. Šest od deset Amerikanaca naime smatra da će dogodine biti bolje, u šta je u istom istraživanju prošlog oktobra verovalo samo 39 odsto.