Jedino smo „Lidlu" zanimljivi

Nemački diskontni lanac „Lidl” definitivno dolazi na tržište Srbije i tu više nikakve dileme nema, potvrđeno je za „Potrošač” u ovom trgovinskom lancu. Kako su rekli, lokacije za nekoliko supermarketa već su obezbeđene.

– Možemo da potvrdimo da smo kupili zemljište u Zrenjaninu i Subotici, dok smo u Novom Sadu i Valjevu veoma blizu realizacije. U drugim gradovima u Srbiji u fazi smo analize pogodnih lokacija i samim tim ne možemo dati bliže informacije. Dosadašnji rezultati naše ekspanzije predstavljaju nastavak ulaganja u srpsko tržište, što je dokaz da smo Srbiju prepoznali kao zemlju povoljnu za investiranje – izjavila je za „Potrošač” Jovana Krstić iz firme „Lidl supermarketi Srbija”, ali nije mogla da precizira kada će prvi supermarketi ovog diskontnog lanca početi sa radom.

– Cilj našeg poslovanja jeste da obezbedimo veći broj lokacija u Srbiji, a zatim istovremeno otvorimo više objekata, čija je planirana veličina oko 2.000 kvadratnih metara. Trenutno nismo u mogućnosti da vam saopštimo mogući datum njihovog otvaranja – navela je ona i dodala da su gradovi i opštine pokazali veliko interesovanje.

– Potvrđujemo odličnu saradnju sa lokalnim samoupravama u Srbiji, koji nam pružaju svu neophodnu pomoć i teže tome da svi birokratski poslovi budu završeni u najkraćem mogućem roku – zaključili su u „Lidlu”.

Time bi napokon, barem jedan od prvih pet trgovaca na svetu trebalo da počne da posluje i kod nas (tu je već nekoliko godina nemački „Metro”, ali radi kao veleprodaja i nije dostupan najvećem broju „običnih” kupaca).

Ništa od „Volmarta”, „Karfura”, „Bile”...

Tragajući za odgovorom na pitanje da li bi možda još neki od vodećih svetskih trgovaca mogao da dođe na naše tržište, kao i da li im je ono uopšte interesantno, redakcija „Potrošača” je kontaktirala najveće trgovinske lance na svetu, poput američkog „Volmarta”, francuskog „Karfura” i nemačke „Bile”.

U „Volmartu”, koji je najveći trgovinski lanac na svetu, nisu pokazali interesovanje za naše tržište.

– Naša strategija je da rangiramo tržišta i uvek ćemo uzimati u obzir ulaske na nova tržišta čim se ukaže prava prilika. To je sve što sada možemo da kažemo – navodi se u odgovoru „Volmarta”, koji godišnje obrne više od 400 milijardi dolara. U svom sastavu ima oko 8.500 prodavnica. Posluje u svim formatima – od diskonta do hipermarketa i ogromnih trgovačkih centara. „Volmart” ima objekte na svim meridijanima – u SAD, Kanadi, Brazilu, Meksiku, Norveškoj, Čileu, Rusiji, Kini, Japanu...

U nemačkoj „Bili”, koja posluje širom Evrope, pa i u mnogim zemljama regiona, kratko su nam rekli:

– Srbija trenutno nije u našem strateškom fokusu.

Što se tiče francuskog „Karfura”, koji je inače drugi na svetu posle „Volmarta”, ranije je najavljivao da bi u saradnji sa grčkom kompanijom „Marinopulos” trebalo da uđe na tržište zemalja ovog regiona, poput Albanije, Bosne, Srbije, Makedonije. Istini za volju, protekle godine su otvorili jedan supermarket u Tirani. Međutim, od daljeg širenja na Balkan verovatno neće biti ništa, jer je „Karfur” svoj biznis u Grčkoj pre petnaestak dana u potpunosti prodao partneru „Marinopulosu” i povukao se.

Kako su naveli u saopštenju koje su poslali našoj redakciji, na takav potez su se odlučili zbog ekonomske neizvesnosti u Grčkoj. Grčka grupacija „Marinopulos će tako kupiti „Karfurov” udeo u zajedničkom preduzeću ove dve kompanije „Karfur Marinopulos”. Supermarketi „Karfur Marinopulos” među najpopularnijim su u Grčkoj, budući da imaju svoje ogranke u gotovo svim delovima glavnog grada, višemilionske Atine i drugim gradovima. Poslovanje u Grčkoj se, međutim, našlo pod pritiskom, jer je ta zemlja suočena sa petom godinom recesije i smanjenog prihoda Grka.

– Grupacija „Kafur” će po okončanju prodaje imati troškove od 220 miliona dolara po osnovu kredita. Kao rezultat dogovora, „Marinopulos” grupacija će rukovoditi supermarketima koji se nalaze u vlasništvu ovog preduzeća u Grčkoj, Kipru i zemljama Balkana – naveli su u „Karfuru”, ne navodeći bilo kakvo interesovanje za Srbiju.

A da od dolaska „Karfura” nema ništa, potvrđuje i informacija da je ova kompanija ostvarila rast na tržištu Južne Amerike, ali je pretrpela velike gubitke na svom ključnom tržištu, u Evropi.

„Metro” ostaje veleprodaja

Nemački Metro, koji je prema ranijim informacijama treći trgovac na svetu, u Srbiji radi isključivo kao veleprodaja, mada u nekima od 33 zemlje u kojima ima objekte, posluje i kao maloprodajni lanac prehrane. Nema, međutim, najava da bi „Metro” u Srbiji mogao da preraste u klasični maloprodajni lanac.

– Poslovna politika kompanije zasniva se na veleprodaji u specifičnom, „keš end keri” obliku, odnosno „plati i odnesi”, koji je osmišljen za brzu kupovinu proizvoda svih robnih kategorija na jednom mestu. Naš asortiman odgovara potrebama profesionalnih kupaca, prvenstveno iz sektora trgovine na malo, kakvi su kiosci ili samostalne trgovinske radnje, ali i iz sektora ugostiteljstva, poput restorana, hotela i kafića. Za kupovinu u našim distributivnim centrima u kojima se obavlja trgovina na veliko ovlašćena su isključivo pravna i fizička lica, odnosno preduzetnici i ostali oblaci organizovanja koji robu kupuju za dalju prodaju ili za obavljanje profesionalne delatnosti, a koji poseduju važeće kartice. Za dobijanje kartice potrebno je priložiti kopije rešenja ili potvrde o registraciji u odgovarajućem registru, potvrdu o izvršenoj registraciji (PIB) i pečat kojim se overava ugovor prilikom izdavanja kartica. Jedan profesionalni kupac može dobiti pet kartica za kupovinu, što znači da ovlašćuje pet lica da kupuju u njegovo ime – navodi Jelena Popović, rukovodilac korporativnih komunikacija „Metroa”.

-------------------------------------------------------------- 

Sa „Lidlom” se očekuju i niže cene

Diskontni trgovinski lanci, kakav je „Lidl”, u zemljama u kojima sada posluju, uspevaju da ponude robu po nižim cenama od konkurencije tako što uglavnom prodaju proizvode svoje privatne robne marke i tako što nabavljaju manje vrsta istog artikla, ali u ogromnim količinama. To znači da oni ne šire asortiman na nekoliko desetina marki istog proizvoda, već svega nekoliko, što utiče na niže cene.

Osim toga, troškovi opremanja njihovih supermarketa su drugačiji i neretko ih karakteriše paletni način izlaganja robe. Prema ranijim izjavama iz Ministarstva poljoprivrede i trgovine, diskonteri poput „Lidla” na taj način uspevaju da ponude proizvode i po 30 odsto nižim cenama od konkurencije. Da li će tako biti i kod nas, ostaje da se vidi.

Ono što je karakteristika „Lidla”, odnosno strategija ulaska na nova tržišta jeste otvaranje većeg broja objekta odjednom. To se pokazuje i sada na primeru Srbije. Neće otvarati jedan po jedan supermarket, već će, kada se budu obezbedile lokacije širom zemlje, otvoriti veći broj objekata čime će biti značajna konkurencija drugim trgovinskim lancima.

------------------------------------------------------------- 

Najveći trgovci na svetu

Američki trgovinski lanac „Volmart” najveći je na svetu, a na drugom mestu je francuski „Karfur”, pokazuju podaci objavljeni u vodećim svetskim medijima prošle godine.Evo liste:

1. Volmart (američki)

2. Karfur (francuski)

3. Metro (nemački)

4. Tesko (britanski)

5. Švarc grupa – Lidl i Kafuland (nemački)