Svečanosti knjiga u Jerusalimu

Specijalno za "Politiku"
Jerusalim – Bijenalni međunarodni sajam knjiga u Jerusalimu, koji je održan od 18. do 24. februara glavna je tema ovih dana u izraelskoj javnosti. Svoje prisustvo ovogodišnjoj "Svečanosti knjiga", kako ovaj događaj nazivaju, najavilo je 60.000 gostiju i učesnika. U sajamskoj hali pojavila su se dela 800 izdavačkih kuća iz četrdeset zemalja. Sem domaćih izdavača i uobičajenih štandova gde su izložene knjige u sajamskim "ulicama" francuskih, engleskih, italijanskih i španskih knjiga, ovog puta su se pojavili izdavači iz Avganistana, Litve, sa južnoameričkog prostora…

Nažalost, Srbija, kao ni druge republike bivše Jugoslavije nemaju svoj štand, mada su povremeno bile učesnice sajma u Izraelu. Zanimljivo je da je ulaz u sajamsku halu za posetioce i kupce besplatan, dok se mnoge knjige mogu kupiti sa velikim popustom, pa čak, ako se jedna plati, druga se dobija besplatno. Osim izložbe knjiga, među kojima se nalaze i rariteti, stari više stotina godina, kao i bibliofilske publikacije, za svaki dan su bili predviđeni susreti pisaca i čitalaca, mnogi su književnici iz sveta najavili svoj dolazak. Objavljene su i teme razgovora sa mladim piscima, koje će se u večernjim časovima razmatrati u književnom kafeu Sajma.

Dugogodišnji direktor Sajma knjiga, Zev Birger, ispričao je na svečanom otvaranju anegdotu: "Kada je nagrada za delo kojim preovladava tema ’Sloboda ličnosti u društvu’ predata 1999. piscu Donu de Lilu, iznenada je zamaukala mačka u jednom uglu. Dobitnik nagrade je tada rekao: ’Nije čudo što se Jerusalim naziva Gradom knjige kad ovde i mačke dolaze na Sajam knjiga’".

Sloboda ličnosti u društvu je i nadalje ostala tema, obrađena najboljim literarnim stilom, a ovogodišnji dobitnik "Nagrade Jerusalim", koja iznosi 10.000 dolara je poljski pisac Lešek Kolakovski. Nosioci ove nagrade su, između ostalih, Artur Miler (2003), Suzan Zontag (2001), Isaija Berlin (1979). Pet književnika, dobitnika ovog priznanja, dobili su kasnije Nobelovu nagradu za književnost.

Sem literarne, na Sajmu su dodeljene i druge nagrade, recimo za "Najlepšu knjigu", kakva je 1985. pripala "Sarajevskoj hagadi". Svake godine, u okviru Jerusalimskog sajma knjiga, predstavljaju se ne samo nove knjige, već i nove ideje, novi-stari rukopisi, slike i crteži. Tako je "Aspen forum" smislio temu "Pisac kao savest sveta", o kojoj je raspravljano u sajamskom kafeu. Izloženi su stari rukopisi iz Vatikana, a organizovana je i izložba dečjih crteža, ilustracija Starog zaveta, za koju je 12.000 devojčica i dečaka poslalo svoje radove. Najavljen je i susret palestinskih i ostalih arapskih i izraelskih pisaca, mada ovog puta, zbog rata u Libanu, pisci iz susednih zemalja nisu izložili svoje knjige. "Mi, ipak, nastavljamo saradnju razumevanja i koegzistencije u nadi da će ih čuti poslenici sa oba kraja mosta", izjavio je direktor Zev Birger.

--------------------------------------------------------------------------

Čitaoci biraju

Povodom 23. međunarodnog sajma knjiga, list "Haarec" objavio je i veliku anketu "Najbolja knjiga koju sam pročitao" 2006. godine. U njoj su svoj izbor dali poznati pisci, ličnosti iz oblasti kulture, studenti i građani. Tako je Meir Šalev, plodan izraelski pisac bestseler romana "Plava planina" i "Golub i dečak" napisao: "Odabrao sam roman Gila Ilotoviča ’Slike sa svadbe’, zato što je napisana originalnim stilom, a pri tome je jednostavna, jasna i topla priča". Poznati pisac A. B. Jehošua očaran je "magičnom knjigom V. G. Sebalda "Austerlic", i "Francuskom svitom" Irine Nemirovske. I Ram Oren, autor bestselera "Šef generalštaba" i "Živa municija" odabrao je dve već pomenute knjige – "Golub i dečak" i "Francuska svita".

Ministar obrazovanja u Izraelu Juli Tamir impresionirana je delom "Subota" Ijana Makjuana… "divnom knjigom, odlično napisanom, dubokim mislima o otuđenom životu čoveka u gradu 21. veka". Profesor Malka Rapaport-Hovav, šef katedre anglistike na Hebrejskom univerzitetu u Jerusalimu, odabrala je "Venčanje" Doroti Vest zbog "lirski izuzetno bogatog stila" kojim se opisuje mračna strana srednje klase pedesetih godina."