Sudan u Hagu

Građanski rat u sudanskoj provinciji Darfur najnovija je tema Međunarodnog krivičnog suda (MKS) u Hagu: da li je na tlu saharske provincije počinjen "genocid", kako tvrdi američka administracija, ili se u zabiti na granici sa Čadom desila "humanitarna katastrofa", kako ocenjuje Ke d’Orsej – rasplešće verovatno Sud u jedinstvenom procesu za slučaj "Darfur".

Od samo tri slučaja uvršćena do sada u nadležnost Međunarodnog krivičnog suda, od njegovog trnovitog osnivanja 2002. godine, slučaj "Darfur" je jedini otvoren po direktnom nalogu Saveta bezbednosti UN nakon dramatičnog glasanja na Ist Riveru početom 2005. godine.

Predvođene intenzivnim lobiranjem Francuske, jedanaest članica Saveta bezbednosti glasalo je "za" pokretanje slučaja Darfur u Hagu – SAD su u poslednjem trenutku povukle najavu veta i ostale "uzdržane" uz Kinu, Alžir i Brazil. Iako su SAD kreatori ocene da je u Darfuru od 2003. godine na delu "genocid" arapskih dođoša nad crnačkim domorodačkim stanovništvom zbog manjka plodne zemlje, vode i viška nafte, Vašington još nije potpisao pristupnicu Međunarodnom krivičnom sudu u Hagu. Mogućnost da državljani SAD jednog dana budu "neozbiljno" optuženi kod sudskog veća u Hagu za zločin protiv čovečnosti Vašington navodi kao glavni razlog odbijanja da se učlani u MKS.

U međuvremenu, tačno četiri godine od izbijanja "najveće humanitarne katastrofe modernog doba", po oceni bivšeg generalnog sekretara UN Kofija Anana, glavni tužilac MKS-a, argentinski advokat Luis Moreno Okampo je zaokružio dokazni postupak o vinovnicima sukoba  u Darfuru. Međunarodna javnost već ima pregršt pitanja o dosadašnjem stilu rada tužilačkog tima MKS-a u slučaju "Darfur".

Kako su gospodin Okampo i njegov tim saradnika pri MKS-u došli do spiska 51 optuženog za zlodela u Darfuru – koji podnose iduće sedmice sudskom veću – a da nisu nijednom kročili u Sudan "iz bezbednosnih razloga"?

Koja su tačno imena na spisku optuženih za krvoproliće u kome je od 26. februara 2003. godine do sada poginulo preko 200.000 ljudi, preko dva miliona raseljeno po Sahari, dok je oko četiri miliona postalo životno zavisno od strane pomoći? Pojedini visoki oficiri sudanske armije, naime, već mesecima tesno sarađuju sa britanskom i američkom obaveštajnom službom, navodi londonski "Afrika konfidenšal". Koji su sve sudanski oficiri na Okampovom spisku, da li su sudanski predsednik i tim njegovih najbližih saradnika takođe prozvani u Hagu?

Sa kim su sve tokom dvogodišnje istrage Okampo i njegovi saradnici obavili preko 100 razgovora putujući u 17 država?

Sudsko veće MKS-a saslušaće navode optužnice Luisa Morena Okampa u utorak 27. februara i odlučiti da li će pokrenuti postupak i izdati međunarodne poternice za prozvanim vinovnicima. Sudanski predsednik Omar el Bašir već je najavio da neće sarađivati sa Međunarodnim krivičnim sudom, jer u domovini ima dovoljno kompetentnih sudova da sude svima koji su eventualno prekoračili ovlašćenja. Tokom sukoba u Darfuru od 2003. godine, sudanska armija redovno je dejstvovala uz proarapske legije protiv crnačkih domorodaca u Darfuru. Najava mogućeg početka haškog suđenja sudanskim vinovnicima zlodela u Darfuru poklapa se sa novom rundom pritisaka anglosaksonskih diplomatija da se u Sudan pošalje 22.000 "plavih šlemova" i sa predlogom zvaničnog Pariza da se umesto pretnji sankcijama i vojnim dejstvima otvori nova runda pregovora sa Omarom el Baširom.

Kao i pred sukob u Iraku 2003. godine, i u sadašnjem slučaju napetih odnosa Zapada sa Iranom – u slučaju Sudana Zapad se razilazi, primećuje pariski "Mond".