Oklevetani Dejton

Od našeg specijalnog izveštača
Vašington 23. februara – Dejtonski ustav kao kost u grlu smeta najviše onima koji su da bi se zaustavio rat u Bosni učestvovali u njegovom pravljenju. Ali teško da u ovom trenutku SAD ima vremena i snage da progura njegovu promenu u pravcu jače centralne vlasti, a na račun entiteta.

To se uz doručak i ručak za oko dve stotine učesnika juče čulo i u vašingtonskom centru za strateške i međunarodne studije (CSIS) gde je održana konferencija o "Bosni i Hercegovini na međunarodnoj raskrsnici". Da li je BiH kao suverenoj državi potrebna i dalje kancelarija visokog predstavnika, kakva treba da budu njegova ovlašćenja, zašto na izborima pobeđuju nacionalističke stranke, i pitanje nad svim pitanjima – "Kako u trenutku kada SAD ima mnoge druge prioritete, čak i na Balkanu, naterati takozvanu međunarodnu zajednicu da pomogne da se dejtonsko uređenje ukine ili bar reformiše?"

Mnogi od prisutnih stručnjaka sada su ostrašćeni "antidejtonovci", a učestvovali su u izradi sporazuma koji je zaustavio ratnu tragediju u BiH. Ali uz sve napore da se BiH i reforma dejtonskog ustava pogura sa strane, mnogim učesnicima je jasno da je trenutak za žešći pritisak SAD prošao sa desetogodišnjicom Dejtonskog sporazuma. U to je uveren i Danijel Server iz Američkog instituta za mir, koji je čak pozivajući političare da se pomire sa realnošću i konačno počnu sami da donose kritične odluke "jer im odgovore na njihova pitanja niko neće ponuditi na srebrnom poslužavniku". "Visoki predstavnik treba u BiH da ostane šest meseci do godinu dana po rešenju kosovskog pitanja, a nadam se da će to biti uskoro", rekao je Server.

I Januš Bugajski, domaćin iz CSIS koji je u Americi bio angažovan oko crnogorske kampanje za odvajanje, priznao je da će "Kosovo, sviđalo se to nama ili ne, imati uticaja na dalji razvoj i sudbinu reforme ustava u BiH". Donald Hejz, nekadašnji zamenik visokog predstavnika,  smatra da se "na Kosovu i u BiH situacije dijametralno razlikuju" i da "stanovništvo iz RS ne želi da se pripoji Beogradu jer im je ekonomski bolje u BiH".

Videvši u Dejtonu glavnu barijeru za dalji razvoj Bosne, mnogi američki stručnjaci koji su ovih godina boravili na Balkanu ili su se njime bavili ističu da Bosni nedostaju bitni preduslovi za evropski razvoj, kao što su "zajedničke nacionalne vrednosti i interesi (Brus Hičner iz Projekta dejtonskih mirovnih sporazuma). A nekadašnji ministar spoljnih poslova BiH, za kojim su se donedavno vukle poternice zbog pronevere silnih miliona iz BiH Muhamed Šaćirbej izneo je detalje iz dejtonskih dana gde je bio učesnik. Koren svih problema u BiH, po Šaćirbeju, jeste upravo taj Dejton, gde je "za dvadeset jedan dan zajedno u isti ustav stavljen Stari testament sa Koranom". "Ali danas više nema nikakvog razloga da se držimo Dejtona. Bosanski Srbi nisu u njegovoj izradi ni učestvovali, već je posao u ime njih obavljao Milošević. Taj stari projekat doveo je do mira. Sada je vreme da idemo na građansko rešenje…rekao je, između ostalog, Šaćirbej.

Pitanje koje je zaokupilo ovaj skup, nad kojim visi senka skorog kosovskog rešenja, da li je Republika Srpska zaista spremna na otcepljenje, nailazi na različite odgovore. Po nekima (Danijel Server) političari u RS ne žele da se otcepe od BiH jer bi izgubili svoj značaj, dok se drugi (Ed Džozef sa Džons Hopkinsa) čude kako to da se ipak ova nedozvoljena opcija stalno pokreće u RS. Ed Džozef je, inače, uporedio situaciju u BiH sa onom u Makedoniji. Tvrdi da ova južna bivša jugoslovenska republika mnogo bolje funkcioniše kao jedinstvena tvorevina posle Ohridskog sporazuma kome je dao prednost nad dejtonskim mirovnim dokumentom.

Nema ipak razloga da se strahuje od rata kakav je goreo devedesetih u BiH. Ali to nije uteha, jer se mogu očekivati krize i izbijanje sporadičnih nasilja. Igor Radojčić, predsednik Skupštine RS, jedini predstavnik RS na ovom mnogobrojnom skupu, ukazao je da nije moguće poništiti dejtonski papir kao da se ništa nije dogodilo i početi od praznog lista, za šta se neki zalažu. Umesto priča o reformi, treba se posvetiti životnim pitanjima, ekonomiji, zaposlenju i reformi državne uprave. Bosna je, kako neko od prisutnih eksperata reče, država koja ima najveći broj državnih birokrata po glavi stanovnika na svetu.