Bajatović ispunjava san privrednika

Nije tajna da su tokom cele ove krize privrednici sanjali isti san, a to je da se u situaciji kada je državna kasa prazna, a oni prezaduženi, približe jedinoj instituciji u zemlji koja još ima para – Narodnoj banci Srbije (NBS). Svi pokušaji da se devizne rezerve, koje trenutno iznose oko 10 milijardi evra, preusmere za podsticaje privredi, dosad su nailazili na oštro odbijanje nadležnih u centralnoj banci, ali i žestoke kritike stručne javnosti.

Međutim, Dušan Bajatović, visoki funkcioner SPS-a, nagovestio je da će velikim privrednicima možda biti i ispunjena ova dugo sanjana želja.

– Zašto neka nova Razvojna banka ne bi emitovala hartije od vrednosti koje bi otkupila NBS, a država se zadužila za dodatnih milijardu evra. Ne vidim zašto taj novac ne bi otišao za podršku poljoprivredi, na primer, gde je multiplikator pet, odnosno gde bi se „oplodio” pet puta – kaže Bajatović koji podseća da je za odbranu ovakvog „stabilnog” kursa potrošeno 1,4 milijarde evra.

Ovaj visoki funkcioner SPS-a postavlja i pitanje zašto se država ne bi zadužila za dodatnih deset milijardi evra i tim novcem podstakla investicionu potrošnju. Bajatovićeva matematika pokazuje da bi to uticalo na povećanje bruto domaćeg proizvoda, odnosno nacionalnog kolača sa 30 na čak 100 milijardi evra. To znači da udeo državnog duga u BDP-u tada ne bi bio 45, već 25 odsto.

Stojan Stamenković, koordinator biltena „Makroekonomske analize i trendovi” (MAT), juče je, ne birajući reči, komentarisao predlog Dušana Bajatovića:

– Slobodno napišite da je ideja idiotska i da su to budalaštine. Ako nova vlada to misli da sprovede moraće prvo na protivustavan način da promeni guvernera. A rezultat takve ekonomske politike biće divan život u vrlo visokoj inflaciji. Plate i penzije će rasti, ali će sve to pojesti inflacija – oštar je Stamenković.

On se vrlo dobro seća da je Srbija već nekoliko puta u novijoj ekonomskoj istoriji već oprobala taj recept. Posledice su kaže bile katastrofalne. Za vreme SFRJ, po takozvanom ključu, privrednim organizacijama se delio novac iz primarne emisije, odnosno naštampane pare. Bili su to takozvani kratkoročni krediti za obrtno poslovanje, podseća Stamenković. Novac iz primarne emisije konvertovao se u trajna obrtna sredstva i tako praktično postajao aktiva privrednih organizacija. Sistem je pukao, jer oni koji su taj novac pozajmili nisu bili u stanju da ga vrate. Drugi put taj recept je oproban u vreme vladavine Slobodana Miloševića, a završio se hiperinflacijom koju svi vrlo dobro pamtimo, kaže naš sagovornik.

Srboljub Antić, doskorašnji predstavnik Srbije u Međunarodnom monetarnom fondu, takođe smatra da je Bajatovićev predlog opasan.

– Ako je ta ideja toliko dobra zašto nova Razvojna banka ne bi emitovala hartije od vrednosti, a investitori će to znati da prepoznaju i kupiće takve dužničke papire. Savetujem gospodinu Bajatoviću da ih on prvi kupi ukoliko je ubeđen da je to dobra ideja – kazao je Antić.

On inače misli da su visoke devizne rezerve Narodne banke Srbije najsvetlija tačka naše ekonomije. Zato je previše rizično poigrati se i sa tim novcem.

– Takav potez značio bi zavlačenje ruke u džep svim građanima Srbije bez njihove saglasnosti. To bi moglo da ima ozbiljne socijalne i društvene posledice – ubeđen je Antić. 

Od kako je kriza krenula gotovo da nijedan sastanak predstavnika krupnog kapitala i vlasti nije prošao a da se nije postavilo pitanje korišćenja novca iz deviznih rezervi za podsticanje privrede. Iako su oni, po pravilu, održavani iza zatvorenih vrata, obavezno su posle toga curile informacije kako su predlagači takvih ideja bili i Miroslav Mišković, vlasnik „Delta holdinga” i Branislav Grujić, predsednik kluba „Privrednik” i mnogi drugi. Jednom prilikom Slobodan Vučićević, dok je još bio predsednik Srpske asocijacije menadžera, otvoreno je pitao bivšeg guvernera Radovana Jelašića.

„Dobro, ima li šanse da od deviznih rezervi dobijemo bar milijardu evra kao pomoć. Bar 10 odsto”, insistirao je Vučićević.

Jelašić je odvratio da je u poslednjih 20 godina Srbija to uradila nekoliko puta i da mu nije poznato da su te investicije bile naročito uspešne.

„I danas plaćamo cenu te politike”, odgovorio je Jelašić.

Istu politiku u pogledu deviznih rezervi nastavio je i njegov naslednik Dejan Šoškić i gotovo identično je odgovarao na slične zahteve privrednika. Nije posao NBS da rešava probleme privrede, bio je najčešći odgovor kojim je aktuelni guverner odgovarao na ovo pitanje.