Odluka grčke vlade da privremeno zaustavi nostrifikaciju diploma njenih državljana stečenih na univerzitetima u Srbiji mogla bi dodatno da smanji ionako mali broj grčkih akademaca na našim fakultetima. Na Fakultetu veterinarske medicine u Beogradu ih je troje, na Stomatološkom i Arhitektonskom po dvoje, a nešto više ih je na medicini.
Na Beogradskom univerzitetu nema tačnih podataka o broju inostranih visokoškolaca, jer, budući da razmena na nivou fakulteta ne postoji, oni samostalno podnose dokumenta ustanovi na kojoj žele da studiraju.

U tome ih do sada nije sputavao ni konkurs u kojem je, po pravilu, pisalo da upis stranih državljana nije ograničen. Zahvaljujući tome, brojni akademci koji nisu uspevali da se upišu kao državljani Srbije, a imaju i državljanstvo neke od država s prostora bivše SFRJ, upisivali su se kao strani državljani.

Na Farmaceutskom, Filozofskom i Fakultetu političkih nauka kažu da gotovo i nemaju pravih stranih studenata. Uglavnom se kao stranci vode studenti iz Bosne i Hercegovine, Makedonije, Hrvatske, Slovenije. Kako navode, bilo ih je više do početka devedesetih godina prošlog veka i to uglavnom iz afričkih i arapskih zemalja, Grčke i Kine. Ipak, među strancima Grci su i sada najbrojniji.

Grka Minasa Galeosa, studenta Stomatološkog fakulteta, zatekli smo na odmoru u Atini. On prenosi da su grčki mediji više puta ponovili da će diplome iz Srbije biti proverene. Galeos je već nostrifikovao diplomu Fakulteta muzičke umetnosti iz Beograda.

– Kad sam u januaru predao dokumenta, rekli su mi da, ako je diploma overena takozvanim haškim pečatom, nema nikakvih problema da bude priznata. Ja sam priložio i plan i program za svaki položeni ispit iako to nisu tražili. Bilo je priča da su diplome s jednog privatnog fakulteta iz Beograda poništili ovde u Atini – kaže Galeos, dodajući da ne očekuje probleme ni kad je reč o diplomi Stomatološkog fakulteta.

Zang Kuangjing, student druge godine Stomatološkog fakulteta, siguran je da će mu diploma koju će steći biti priznata u rodnoj Kini. Kako je i pre upisa živeo u Beogradu, kaže da se u kineskoj ambasadi raspitao da li će mu diploma važiti u zemlji u kojoj je rođen. Za sada ne zna da li će nostrifikacija biti obavljena automatski ili će morati da polaže dodatne ispite.

Stranci, takođe, mogu da studiraju u Srbiji i na osnovu međudržavnih ugovora o kulturno-prosvetnoj i naučnoj saradnji. Kvota naše zemlje za stipendije po ovom osnovu povećana je u 2007. godini za 40 odsto u odnosu na prethodnu. Tako će ove godine, navode u Ministarstvu prosvete, na beogradskim fakultetima u okviru razmene učiti 65 stranaca, a 10 u Novom Sadu. Na dvosemestralnom usavršavanju biće još i 257 akademaca iz 25 zemalja, dok će tečajeve jezika pohađati 106 stranaca.

A. Marinković

-----------------------------------------------------------

Panika među stručnjacima

Specijalno za "Politiku"
Atina – Grčki stručnjaci – lekari, stomatolozi, ekonomisti i inženjeri, fizioterapeuti i pravnici, svi oni koji su završili fakultet u Srbiji za koju ih vežu najlepše uspomene, ovih dana su u panici. Ministarstvo obrazovanja Grčke zvanično je saopštilo da zaustavlja priznavanje srpskih fakultetskih diploma i da nije nemoguće da se, u skladu sa razvojem situacije u Srbiji, sprovede provera već obavljenih nostrifikacija.

Ovdašnja štampa piše da je otkrivanje korupcije u srpskim univerzitetskim centrima dovelo u pitanje validnost mnogih akademskih diploma koje su tamo stečene. Utoliko pre što su i ranije postojale informacije da se ispiti mogu kupiti i da su grčke porodice računale na dodatan trošak kad su decu slale na studiranje u susedne zemlje.

Štampa podseća na sumnjive podatke koji su već uočeni kod nekih studenata medicine čiji se datumi polaganja ispita i pečati u pasošu nikako nisu poklapali sa ispitnim rokom. Uz to se servira i priča "da su grčki studenti u Srbiji izbegavali polaganje hirurgije, ali da su za taj ispit, još pre nekoliko godina, plaćali 500 maraka, a sada evra".

Prema izjavi predstavnika grčkog Ministarstva obrazovanja Spirosa Taliadurosa,  samo u poslednje tri godine je ispitivana verodostojnost oko 50 diploma iz Srbije.

Na pooštravanje režima nostrifikacije grčko Ministarstvo obrazovanja se odlučilo još početkom godine kada je obelodanjeno da je verodostojnost 310 diploma stečenih u istočnoj Evropi pod ozbiljnom sumnjom. Još tada je Taliaduros saopštio da će se sprovesti opsežna istraga da bi se u saradnji s fakultetima iz Rumunije, Bugarske, Rusije i Albanije ustanovila istina i vrsta falsifikata. Naime, ispostavilo se da je u poslednje tri godine veći broj diploma izdat u ovim zemljama pripadao, u stvari, drugim osobama, a ne grčkim studentima koji su ih podneli na priznavanje. Srbija tada nije pominjana, ali je otkrivanje korupcije na našim prostorima sada pokrenulo čitavu lavinu problema... I, naravno, ogroman strah kod onih koji su krenuli u sopstvenu praksu bez dovoljno znanja i stručnosti.

Istini za volju, Grčka u odnosu na broj stanovnika spada među prve zemlje u svetu po broju svojih studenata u inostranstvu. Samo 5.474 studira izvan EU gde su se doskora ubrajale i Bugarska i Rumunija. Od ukupnog broja, 51.138 mladih Grka koji su se odlučili za školovanje u inostranstvu, 22.826 izabrali su britanske univerzitete. Mnogi od njih smatraju da je znanje i obrazovanje stečeno napolju mnogo kvalitetnije nego kod kuće gde na prestižnim fakultetima primaju samo ograničen broj novih. Upravo to je razlog zbog kojeg su mnogi krenuli u susedne zemlje gde im je donedavno sve bilo jeftino. Činjenica je da su mnogi u Srbiju dolazili zbog ugleda naših fakulteta, naročito Medicinskog, Fakulteta političkih nauka...

Sve što se bude dešavalo i menjalo ubuduće biće, hteli mi to ili ne – naša greška. Jer, dobar glas se daleko čuje, a loš – još dalje!