Lični bankrot spas od zatvora
Od našeg stalnog dopisnika
Ljubljana, 23. februara – Ovdašnje ministarstvo pravosuđa radi na predlogu zakona na osnovu koga bi ubuduće građani, ali i privatni preduzetnici "u dubiozi", dobili priliku da se izvuku iz nagomilanih dugova proglašenjem – bankrota. Zakonodavac je postupak formalizovao kao "lični stečaj" koji bi u praksi značio brisanje proteklih dugovanja a pojedincu omogućio da krene "od nule" koju bi zajedno s porodicom shvatao kao "svež, nov početak". "U pitanju je jedna vrsta uvođenja prisilne uprave nad pojedincem. Osoba bi posle prodaje imovine i delimične otplate dugova neko vreme morala da radi poslove koje bi joj ’supervizorstvo’ odredilo. Tako zarađena sredstva odlazila bi u fond iz kojega bi se podmirila preostala dugovanja, a deo zarade bi zadržao pojedinac kako bi mogao da preživi", glasi pravničko objašnjenje rečenog postupka.
U Sloveniji je nedavno uvedena i praksa "dužničkih zatvora", što znači da pojedinca dugovi mogu da odvedu iza rešetaka ukoliko ga poverioci tuže sudu.
Novo rešenje (lični bankrot) spasava dužnika od boravka u zatvorskoj ćeliji uz postupak "resocijalizacije". Pravnici, međutim, upozoravaju da će najavljeni zakon imati prevashodno psihološke ali ne i naročite ekonomske efekte, pošto će omogućiti jedinki da se izvuče iz nemoguće finansijske situacije, umesto da robuje dugovima čitav život. "Lični stečaj" poznaje većina evropskih država, podseća profesor Pravnog fakulteta u Ljubljani Lojze Ude.
Zanimljivo je da građani Slovenije zahvaljujući evropskoj uredbi koja uređuje ovu materiju uistinu još od trenutka ulaska države u EU mogu poput Kviska da iskoriste pravo o bekstvu iz bezizlaznog finansijskog kraha – proglašenjem "ličnog stečaja", čime postižu otpis dugova koji važi i u domovini, iako "lični stečaj" u Sloveniji još nije ozakonjen. To znači da "biznismeni" vični finansijskim marifetlucima ni poveriocima u Sloveniji više nisu dužni da vrate pozajmljeni novac, a jedini uslov za to jeste da prezadužena osoba iznajmi stan na nekoliko meseci u nekoj od EU država i na osnovu toga tamo prijavi boravak, posle čega može da pokrene postupak za "lični stečaj". Zoran Skubic iz slovenačkog ministarstva pravosuđa stoga upozorava da "lični stečaj" neće biti lek za izlazak iz teške situacije socijalno najugroženijih kategorija stanovništva, dakle ljudi koji žive na ivici bede na marginama društva i već su prezaduženi kako bi obezbedili goli život, a kojima je otpis dugova – i najpotrebniji.
Ljubljanski "Dnevnik" kao primer navodi slučaj Mitje Božiča (36). Božič je bio privatnik, ali posao nije najbolje išao, uprkos trudu i pozajmicama. Nije imao prihode iz kojih bi za sebe državi redovno uplaćivao doprinose za zdravstveno i socijalno osiguranje, pa su se državna potraživanja po tom osnovu (zajedno sa kamatama) s godinama popela na čak 21.000 evra. Božič bi tako, poput mnogih drugih sličnih sapatnika, mogao da "rinta do kraja života" i nikad otplati državi dug.
Vest o "ličnom stečaju" daje mu tračak nade. Odlučan je da ga proglasi "čim to bude moguće", jer onda će već posle pet godina znati da se "izvukao". Trenutno preko agencije radi u ljubljanskom komunalnom preduzeću "Snaga" (odvoz smeća), mesečno zarađuje oko 500 evra, od čega dug "iz prethodnog života" nikako ne može da otplati. Slovenačko ministarstvo pravosuđa najavljuje da će predlog zakona o finansijskom poslovanju i postupcima zbog insolventnosti građana proslediti Janšinoj vladi na usvajanje do sredine godine.