Nije mi ništa, dobro sam

„Jao, šefe, izvinite što kasnim, pola sata sam tražila mesto za parking”, u dahu je izgovorila mlada službenica ulazeći u kancelariju sa odgovarajućim „Koka-Kola” osmehom i izrazom lica koje nepogrešivo govori da je kašnjenju na posao kumovalo produženo spavanje, a ne gužva u saobraćaju. Evocirajući uspomene na prethodno veče, ona je svoje koleginice na pauzi za kafu zabavljala pričom o suprugu koji joj je obećao da će je ovog leta voditi na jedno egzotično putovanje, iako joj je on skrušeno priznao da će ovog leta moći da finansira letovanje na Crnogorskom primorju. Kada je stigla kući sa vrata je „obradovala” svoju voljenu polovinu rečima: „Vidi šta sam kupila na rasprodaji”, pokazujući mi haljinu koja je kupljena po – punoj ceni.

Ovo nije „dnevnik jedne lažljivice” već spisak laži koje jedna prosečna žena izgovori u jednom danu. Ako je verovati rezultatima britanskog istraživanja, jedna žena u proseku tri puta dnevno „zaobiđe” istinu, što zbirno iznosi 1.095laži godišnje i 68.796 laži tokom života, dok predstavnik jačeg pola nedeljno izgovori 42 laži, godišnje slaže 2.184 puta, što u zbiru iznosi oko 126.672 lažitokom života! Drugim rečima, muškarci lažu dvostruko više od žena i dnevno izgovore u proseku šest laži.

Najčešća laž koju izgovaraju predstavnici oba pola glasi: „Nije mi ništa, dobro sam”. Laž koja najfrekventnije silazi sa usana muškaraca glasi: „Naravno da nisi debela”. Odnosno: „Tvoja zadnjica ne izgleda veliko u tome”. Zlobnici će reći da je većini muškaraca važniji mir u kući nego par kilograma viška raspoređenih na „nezgodnim” mestima svoje zgodnije polovine, a rezultati ovog istraživanja svedoče da žene najčešće sakrivaju istinu o svojim izletima u kupovini. Naime, većina dama ni u stanju hipnoze ne bi otkrila šta je kupila i koliko je tačno novca potrošila na neki odevni predmet, a najčešća laž koju izgovaraju lepše bračne polovine glasi: „Ne, to nije nova haljina, imam je već godinama”.

Osim što lažu jedni druge i šefove na poslu, partneri lažu i decu. Tragajući za odgovorom na pitanje – koliko puta roditelji slažu svoju decu u toku njihovog odrastanja, britanski istraživači došli su do zaključka da mame i tate izgovore oko 3.000 neistina, a najčešća laž koja dopire do dečjih ušiju glasi da Deda Mraz donosi poklone samo dobroj deci. Naime, čak 84 odsto roditelja koji su učestvovali u anketi britanske internet stranice bejbivebsajt.com priznalo je da uz pomoć „dekice iz Laponije” pokušava da motiviše svoje mališane na poslušnost.

Univerzalni odgovor psihologa na pitanje zašto lažemo glasi – da bi izbegli neprijatnost, odnosno da bi dobili neku korist. Psiholog Sanja Marjanović međutim, ističe da nisu sve laži iste i nemaju istu „težinu”. „Laganje nije uvek motivisano lošim motivima – nekada lažemo da ne bismo povredili druge (bliske) osobe. Iskrenost po svaku cenu – ima svoju cenu, a ta cena je povređivanje drugih. Zamislite šta bi bilo kada bi muškarci na pitanje žene da li sam se ugojila stalno govorili istinu. Kada bi prijateljici saopštili da je nova haljina otvara – u struku ili kada bi zakašnjenje na poslu pravdali stvarnim razlozima tipa – uspavao sam se. U tim situacijama izgovaramo socijalno poželjne laži koje nikoga ne povređuju i ne nanose nikakvu štetu”, ocenjuje ovaj psiholog, ističući da „ne mora da se slaže, ali ne mora ni sve da se kaže”.

Problem nastaje, dodaje naša sagovornica, kada se laž ustoliči u komunikaciji – ako vidno neraspoložen ili uznemiren partner na pitanje šta ti je stalno odgovara – nije mi ništa, to znači da stalno laže, da ne dozvoljava bližnjem svom da mu pomogne ili da krije nešto od partnera. Onda koristimo metaforu o sklanjanju đubreta pod tepih koje nas u jednom trenutku preplavi.

„Veliki broj laži proističe iz potrebe da sebe prikažemo u boljem svetlu, a to naročito važi za intimnu i profesionalnu sferu života. Ova vrsta laži jeste inspirasana nesigurnošću da nas druga strana neće odmah prihvatiti sa svim našim manama i vrlinama, pa se trudimo da prikažemo najbolji deo sebe – i malo više od toga. Zbog toga malo ’friziramo’ poslovni si-vi i predstavljamo najbolji i najromantičniji deo sebe na početku intimne veze, kada još uvek nismo sigurno da smo sebe ustoličili na profesionalnom ’tronu’ i u životu drage osobe”, konstatuje psiholog i psihoterapeut Aleksandar Srećković.

Katarina Đorđević