Kuća sa jedanaest Stojanovića

Jagodina – Jasmina Stojanović (38) iz Vinorače nadomak Jagodine i njen suprug Goran (43) imaju sedmoro dece. Najstarija je Jovana sa 16 godina, Nikola je dve godine mlađi, Teodora ima 11, Jovan osam, Ksenija šest, Sofija četiri, a Emilija tek godinu dana.

– Po zanimanju sam električar. Radio sam u „Palasu“ na održavanju instalacija. Međutim, kada se rodilo treće dete, shvatio sam da od plate ne možemo da preživimo. Napustio sam posao, zasadio povrće u plastenicima, kupio koze, ćurke, tovne piliće, zečeve i kokoške. Deset godina radim ikonostase u crkvama i duborez, a radim i privatno kad god ima posla – navodi Goran za „Politiku“.

Jasmina dodaje da, iako im mnogo toga nedostaje, njihova deca uvek imaju zdravu hranu, a ne oskudevaju ni u odeći i obući.

– Šta je suština života? Nisu ni automobili, ni provod, ni more, ni bilo kakvo uživanje. Zemljotres zatrese, kuća ode, čovek sve izgubi. Jedino deca uvek ostaju. Ne postoji veća sreća nego kada me deca zagrle. Svako dete predstavlja novu snagu, nov početak, novu energiju – kaže Jasmina za naš list.

Zbog ljubavi prema deci ona je čak napustila Učiteljski fakultet. Pred njom su bila dva izbora: da završi školovanje ili da formira porodicu.

– Da se ona nije žrtvovala sada bi bila profesorka, živeli bismo lagodno, išli na odmore, ali bismo imali najviše dvoje-troje dece i do ovog razgovora nikada ne bi došlo – kaže Goran.

– Onda bismo bili kao i svi drugi. Ovako smo posebni – ubacuje se u razgovor Jasmina.

Zanimljivo je da ona ne potiče iz porodice s puno dece, već ima samo sestru i brata. Goran, pak, ima četiri brata i tri sestre. Njegova majka Živka i otac Mladen žive u istoj kući od kako su iz Medveđe kod Sijerinske Banje 1997. godine došli u Vinoraču. Presrećni su što im ovaj sin ima sedmoro dece, dok njihova ostala deca imaju po dvoje-troje.

– Eto, sada imamo 20 unuka i 12 praunuka. Kada za Vaskrs kod nas dođe cela familija bude nas osamdesetoro. Dvorište bude malo za svu decu. Voleo bih kada bih mogao da podmladim Živku, sa kojom sam u braku 53 godine. Bila je nebeski radnik – priča Mladen.

Baka Živka se slaže da je njihov život bio mukotrpan, ali se ne žali.

– Ni mašinu nisam imala, pa sam veš prala noću „na ruke“ da bih preko dana mogla da kopam, berem pasulj, čuvam decu i spremam ručak. Deca su mi puno pomagala. Najviše Zoran, koji bi svakog jutra pre škole pomuzao koze – seća se baka Živka.

Ali, Stojanovići ne kukaju nad svojom sudbinom, niti kažu da je bilo ko dužan da im pomogne, jer su deca i život pun rada i odricanja njihov izbor. Voleli bi jedino kada bi mogli da kupe još nekoliko plastenika, jer bi onda mogli da sade povrće i za prodaju, što bi im znatno povećalo kućni budžet. Stalni izvori prihoda su im samo Mladenova penzija od 9.000 dinara, koliko iznosi i dečji dodatak za četvoro dece i 200 evra za jedno dete, koje dobijaju od opštine.

Zorica Gligorijević