Portret bez rama: Piter Higs

Ko je koga proslavio: nevernik „božju česticu” ili „božja čestica” nevernika?

Ispostavi li se da za otkriće neuhvatljivog bozona – ako to zaista jeste – najveću zaslugu pripišu Piteru Higsu, vremešnom fizičaru (83) iz Edinburga smeši se Nobelova nagrada. Brišući suzu s lica, u sredu 4. jula, on je kratko izustio: „Za mene je zaista neverovatno da se ovo desilo za mog života”.

Ni slavniji Stiven Hoking, blistavi um krhkog zdravlja (oduzet od rane mladosti), nije verovao da će istraživači ikada ući u trag „božjoj čestici”. Opkladio se u sto dolara da neće; nije mu prvina da izgubi.

Pomenuta naučna potera, najveća, najduža i najskuplja do sada, delom podseća na uzbudljivo štivo Dena Brauna „Demoni i anđeli”: umesto u podrumima Vatikana, odigrala se u podzemnim tunelima nadomak Ženeve.

Kao što je poznato, živimo u svetu sačinjenom od čestica (i sami smo tako sazdani) koje je još nobelovac Pol Dirak pojednostavljeno podelio na fermione i bozone. Prve su imenovane po nobelovcu Enriku Fermiju, potonje po zagonetnom indijskom učenjaku Satjedri Natu Bozeu.

Higsov bozon, poslednja „gradivna ciglica” u zamišljenoj naučnoj slagalici (prema opšteprihvaćenoj teoriji Standardni model), gotovo pet decenija zaokuplja znatiželju naučnika i prazni džepove poreskih obveznika. Sićušna subatomska čestica, kako se pretpostavlja, izvorište je mase za sve ostale, zahvaljujući čijem nedokučivom delovanju nastaje polje koje prožima svekoliki vakuum protežući se u svaki kutak beskrajnog kosmičkog tkanja.

Za sada nije sasvim jasno kakav to mehanizam u prirodi česticama dodeljuje masu, iako veoma složeni matematički proračuni takvu pretpostavku potkrepljuju.

I ranije je bilo nagoveštaja da je opažena, ali je vidljiv otisak izdvojen, upravo, proteklih dana u Evropskoj organizaciji za nuklearna istraživanja (CERN), nakon pomnog pregledanja obilja prikupljenih podataka. Stručnim jezikom kazano, čestica se krije u energetskom području istovetnom sa zamišljenim Higsovim bozonom.

A ko je neverujući naučnik po kome je prozvan?

Piter Higs, univerzitetski profesor u penziji, rođen 29. maja 1929. u Njukaslu, pročuo se šezdesetih godina prošlog veka predlažući novo rešenje za tzv. krizu mase. Ali valjalo je u mukotrpnim ogledima dokazati da, uopšte, postoji tražena čestica, kojoj je nobelovac Lion Lederman već na koricama svoje knjige prišio pridev – božja.

Podsmevanje? Možda, ali pre toga pročitajte izjavu nenadmašnog Alberta Ajnštajna: „Želim da znam kako je bog stvorio ovaj svet... ostalo su detalji”.

Kao sedamnaestogodišnjak, naš junak se zaputio u London gde je na uglednom Kraljevskom koledžu diplomirao, magistrirao i doktorirao teorijsku fiziku Potom je predavao na nekoliko poznatih sveučilišta. Godine 1964. objavio je prekretnički članak u kojem je nagovestio postojanje Higsovog bozona.

Za člana Kraljevskog društva (Britanska akademija nauka) izabran je 1983, a kasnije ovenčan nekolikim prestižnim priznanjima (Dirakova, Volfova, Sakurina i druge medalje).

Stanko Stojiljković