Kad dobri momci siluju

Sa silovanjima u ratu uvek je tako: zbirni podaci ostaju nepouzdani, smanjeni ili uvećani već zavisno od strane koja ih "zbraja". Kad  pojedinačni slučajevi izađu iz senke sveopšte tragedije, izazivaju užas i zgražavanje.

Američki narednik Pol Kortes (24) iz Kalifornije osuđen je ovih dana na sto godina zatvora i lišen svojih činova, bez prava da se vrati na posao u američkoj vojsci. Posle deset godina može biti  pušten na uslovnu slobodu.

Kortes je, zajedno sa trojicom ratnih drugova iz sto prve vazduhoplovne divizije u Iraku, silovao četrnaestogodišnju Aber Kasim al Džanabi, a zatim je ova razularena ratna družina ubila celu njenu porodicu – majku, oca i mlađu sestru. Da bi uništila dokaze svoga prostačkog zločina spalila je Aber. To je, kako sada citiraju novine, jedan od najtežih zločina koje su počinili pripadnici  američke vojske u Iraku.

Kortes je prethodno, po američkom pravosudnom sistemu, priznao krivicu, javno uz suze se pokajao i obavezao se da će svedočiti protiv preostale trojice. Njemu je za uzvrat pružena prilika da ostatak života, posle decenije u zatvoru, provede u strogo nadziranoj slobodi.

Videli smo silovanja u svim ratovima, kaže danas psiholog Čarls Figli koji je sudu objasnio da su vojnici u ratnim uslovima izloženi strahovitim naporima "u stalnom strahu, stresu i hroničnom umoru". Prethodno je saučesnik u ovom zločinu Džejms Barker, koji je pre tri meseca osuđen na devedeset godina vojnog zatvora, ispričao kako su ratni drugovi planirali lični pohod na familiju Al Džanabi uz viski i kartanje. Hteli su da "se oprobaju u seksu" sa iračkom devojkom, a znali su da u dotičnoj kući postoji samo jedna muška glava. Uz telo devojčice, vojnici su spalili svoje odelo i oružje bacili u obližnji kanal. Događaj je trebalo da ide na račun međuetničkog razračunavanja u Iraku.

Iračani su ovih dana uzbuđeni i zbog još dva slučaja silovanja koje je, po optužbama, počinila iračka policija i vojska. Policajci zaduženi za održavanje reda u Bagdadu silovali su sunitsku devojku, dok je odmah zatim silovana pedesetogodišnja žena, a vojnici su nasrnuli i na njene dve kćerke.

Američki mediji naglašavaju da se silovanje  u "iračkoj konzervativnoj sredini" smatra najgnusnijim zločinom i da se o tome uglavnom ne govori zbog opasnosti da će sramota pasti na celu porodicu i njena pokolenja. Ali u ratu se tope mirnodopska pravila, pa je moguće da pojedine strane koriste optužbe o silovanjima kao sredstvo za stvaranje odijuma protiv neprijatelja.

Bes protiv američkih vojnika u Japanu eksplodirao je kada su njih trojica pre deset godina silovali dvanaestogodišnju devojčicu iz Okinave, a tada ih je japansko sudsko veće osudilo na robiju do sedam godina. Neraspoloženje prema Amerikancima dostiglo je tada u Zemlji izlazećeg sunca najniži nivo još od vremena Drugog svetskog rata, kada je bačena atomska bomba na Hirošimu. Samo pre godinu dana na Filipinima se digla slična graja zbog toga što su se u ambasadi u Manili čuvali američki vojnici optuženi za silovanje. Vojnici su tvrdili da je devojka pristala na seksualni čin, dobrovoljno, ali to nije umirilo protestante.

Daleko su ona vremena kada su vojnička čast i ratni ideal bili iznad ratničkih prljavih zabava. Pojedini istoričari u SAD bave se jednim od "najtežih zločina počinjenih prema ženama u istoriji čovečanstva "kada su komunisti proslavljali svoju pobedu u Drugom svetskom ratu masovnim silovanjima po Evropi". Ali nisu svi napasnici nosili crvenu petokraku na kapi, kako primećuju istoričari. Magazin "Lajf" opisao je još 1947. godine kako su "dobri američki dečaci" u bratskom zagrljaju sa crvenoarmejcima kretali u pljačku, nasilje i orgije po opustošenim gradovima Nemačke gde gotovo da nije ni bilo muškog stanovništva.

Dobri momci ipak ostaju čisti, sem kada poneka od stravičnih priča izbije u javnost. Malo je toga što se u prezasićenim američkim medijima može pronaći o silovanju u ratovima koje vodi Amerika. Nije se mnogo razvio ni problem silovanja vojnika UN sa plavim šlemovima, iako su poznati takvi slučajevi od Kosova do Konga. U centru pažnje nije ni podatak da se pokušaji regrutacije za neomiljeni rat sve češće završavaju seksualnim nasiljem. Samo pre dve godine više od sto slučajeva vrbovanja za američku vojsku završilo se seksualnim nasiljem. Oficiri zaduženi za primamljive pozive za pridruživanje vojsci silovali su potencijalne ženske (i nekoliko muških) vojnika u salama za vežbanje, svojim kancelarijama, ili vojnim vozilima. Više od milion i po dolara Pentagon ulaže za primamljivanje mladića i devojaka vojsci što, s obzirom na rastući broj žrtava u Iraku i na drugim ratištima, nije baš lako. Kada se to vrbovanje završi silovanjem , zvaničnici Pentagona "proučavaju svaki pojedini slučaj vrlo ozbiljno", kako su izjavili agenciji AP koja je pre izvesnog vremena objavila istraživanje o silovanjima prilikom regrutacije. Srednjoškolke će sve učiniti da vas odvuku u krevet, ispričao je jedan vojnik koji je dve godine radio na regrutaciji. A kada vi popustite, onda vam sledi sigurni zatvor, žalio se on. U ratu, međutim, takvih izvesnosti nema. Verovatnije je da će slučajevi silovanja ostati prekriveni sveopštim nasiljem i tragedijama. Pogotovo ako ih čine takozvani dobri momci.