Interna revizija – brana za rasipništvo

Kod 47 proveravanih ministarstava, lokalnih samouprava, uprava pri ministarstvima, javnih preduzeća, utvrđeno je da su suprotno zakonu u 2010. godini izvršene javne nabavke u ukupnom iznosu od oko 850 miliona evra. Ovo je saopštio državni revizor Radoslav Sretenović, predstavljajući izveštaj o reviziji Nacrta zakona o završnom računu državnog budžeta za 2010. Poređenja radi, za 850 miliona evra moglo je da se ugovori izgradnja 15 mostova preko Dunava, kao što je onaj novi kod Beške.

Šteta je, istina, mnogo manja od navedenog iznosa, jer su firme koje su dobile posao ipak nešto ,,odradile”, ili su isporučile neku robu. U ovim slučajevima nezakonito sprovedenih postupaka javnih nabavki poreski obveznici ipak su zakinuti za razliku između navedene cene i one koja se mogla dobiti u otvorenom nadmetanju ponuđača.

Da li je šteta mogla da bude sprečena i da li su sredstva mogla da se koriste efikasnije i da se dobije veća vrednost za dati novac?

Široj javnosti je gotovo nepoznato da su, po odredbama Zakona o budžetskom sistemu, korisnici javnih sredstava u obavezi da uspostave sistem ,,Interne finansijske kontrole u javnom sektoru” (PIFC). Reč je o direktnim i indirektnim korisnicima budžeta, korisnicima sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje i javnim preduzećima, odnosno preduzećima čiji su osnivači lokalne vlasti i njihova pravna lica.

Veselin Đorđević, predsednik Udruženja ovlašćenih revizora Srbije u javnom sektoru, ističe značaj ovog vida kontrole koji je razvila Evropska komisija sa ciljem da se obezbedi efektivni sistem upravljanja i korišćenja javnih sredstava, odnosno dobro upravljanje institucijama javnog sektora.

Delokrug rada internih revizora u javnom sektoru propisan je Zakonom o budžetskom sistemu i podzakonskim aktima. Oni treba da sarađuju sa Centralnom jedinicom za harmonizaciju Ministarstva finansija i Državnom revizorskom institucijom, kojima dostavljaju izveštaje i tražene informacije. Naš sagovornik napominje da je sistem PIFC u Srbiji počeo da se primenjuje od 1. januara 2008. godine. Zaključno sa 2010. godinom, od 150 korisnika javnih sredstava na republičkom nivou koji su u obavezi da uspostave funkciju interne revizije samo njih 41 je to učinilo. U 2011. godini Ministarstvo finansija je po prvi put organizovalo polaganje ispita za zvanje ovlašćenog internog revizora u javnom sektoru koje je steklo 99 kandidata, a od septembra prošle godine postoji i Udruženje ovlašćenih internih revizora Srbije u javnom sektoru (OIRS).

– Udruženje OIRS, kao strukovno udruženje, spremno je da doprinese uspostavljanju mehanizama koji vode efikasnijem radu administracije i upravljanju javnim institucijama – kaže Đorđević. – U javnosti se naročito naglašava potreba da se oni koji donose ključne odluke u javnim institucijama odvoje od neposrednog političkog uticaja. Taj cilj bi se postigao kada bi se u život sproveli principi za koje se se naše udruženje zalaže: jasna i precizna sistematizacija radnih mesta, otvoreni i nepristrasni javni konkursi (kako bi se u javne institucije zapošljavali najbolji), obukai obavezno stručno usavršavanje i samostalnost donosilaca odluka u procesu realizacije predloženih planova i dogovorenih strategija. Ključna stvar je da godišnji planovi rada, finansijski planovi, planovi javnih nabavki institucija budu transparentni i dostupni javnosti (recimo na sajtu organa), da procedure rada institucija takođe budu objavljene kao i izveštaji o ostvarivanju planova.

Predsednik Udruženja ovlašćenih internih revizora Srbije u javnom sektoru na kraju napominje da je neophodno obezbediti što bržu primenu ovog koncepta, nezavisno od činjenice da i Evropska unija insistira na postojanju ovog instituta, što je i navedeno u poglavlju 32. za vođenje pregovora o pridruživanju EU.

Na taj način se u značajnoj meri podiže poverenje u rad državnih institucija i omogućuje Srbiji da dobije prednost u odnosu na zemlje u okruženju u trci za dobijanje sredstava EU koja se dodeljuju regionu i sprečava mogućnost da se zbog nenamenskog trošenja sredstava ista moraju vratiti donatoru.

A. Mikavica