Zajednički projekat

Verujem da tehnička vlada još uvek nije alocirala sredstva za budžet budućeg predsednika Generalne skupštine UN. Ali takođe verujem da dobro obavešteni Dragan Đilas ne izgovara bez veze sumu od sedam miliona evra. Ono u šta definitivno ne verujem jeste „obrazloženje“ Vuka Jeremića; čovek je već jedanput uhvaćen u spinovanju činjenica u vezi sa troškovima gospođe sa lepim nogama koja nas kulturno predstavlja u Parizu. Ali, nije o tome ovde reč.

Čujem da Srbija još uvek nije povukla nekih 800 miliona dolara, od kredita koji joj je svojevremeno velikodušno ponudila Rusija. Razlog – nedostatak validnih projekata. Ako je bilo šta valjani rusko-srpski projekat, onda je to Vuk Jeremić. U taj projekat smo zajednički ulagali od samog početka, pa sve do uspešne realizacije – izborom za mesto predsednika GS UN.

Predlažem da uzmemo od tog ruskog kredita koliko god para treba g. Jeremiću i njegovoj sviti, jer je to isplativa investicija. Ako smo već mogli da damo milion dolara da onaj naš student/kafanski tabadžija ne završi u američkom zatvoru, možemo valjda da izdvojimo mnogo više da omiljeni učenik nastavnika psihologije završi u nekom stanu na Petoj ili Park aveniji.

Šalu na stranu, zamislite samo koliko vredi to što Vuk Jeremić neće biti u Srbiji godinu dana. Sedam miliona evra je sitnica. Siguran sam da bi Rusi pristali da „Jeremić-u-Njujorku“ bude aneks ugovorima za projekte EPS i/ili „Telenor”.

*Reditelj i scenarista