Muzika je nekad više značila…

Te 1962. Bob Dilan je objavio prvi album, „Bitlsi” su kompletirali postavu sa Ringom Starom, počeli da snimaju debi album i objavili prvi singl „Love Me Do”, „Bič bojsi” su izdali prvenac, a u Londonu su pre tačno pet decenija osnovani „Rolingstonsi”.

Zato filmski i muzički kritičar i docent na FDU, Aleksandar S. Janković kaže da je 1962. možda i najznačajnija godina u istoriji popularne muzike, međutim nedovoljno prepoznata:

– Reč je o pionirskim danima širenja omladinske, pop-kulture. Pomenuti autori nudili su razuzdanu mladost, buntovnički urlik i ljubavni vapaj, sve to što je nedostajalo tinejdžerima tog doba.

Sloba Konjović, muzički urednik Studija B, pre toga „Džuboksa”, i nekadašnji član „Kozmetike”, priča da su ranih šezdesetih mladi, potiskujući materijalističke vrednosti, oblikovali nova pravila u kulturi komuniciranja, a u pop-muzici se iskristalisala forma „grupe”, koja je postala sinonim za autorsku rok muziku:

– Naoružane gitarama i bubnjevima, stavom i izgledom, agresivnošću i samopouzdanjem, grupe su u kreativnom smislu dominirale jednim od najznačajnijih perioda u istoriji popularne muzike, britanskom ekspanzijom šezdesetih – ističe Konjović.

Gotovo svi pomenuti izvođači, i danas su muzički aktivni, pa ih Janković naziva dinosaurusima:

– Koncerti „Bitlsa” kad su imali dvadeset i kusur godina trajali su dvadesetak minuta, danas Makartni svira koncerte od dva i po sata. Brajan Vilson posle tolike hemije koju je gutao kao žele bombone i dalje ume da napiše suvislu pesmu i izdrži izvanredne koncerte kao neki renesansni lik. Zbog albuma „Smile”, i Vilson i „Bič bojsi” imaju neverovatno poštovanje i maštovitost koja je neprevaziđena toliko decenija. Dilan zbog albuma u saradnji sa Denijelom Lanoaom u poslednje dve decenije proživljava drugu mladost, kao i Makartni, zbog izuzetnih koncerata i zanimljivih albuma.

I Konjović smatra da je Dilan u poslednjoj dekadi objavio dva izuzetna albuma („Love and Theft” i „Modern Times”) koje krasi dirljiva izražajnost naprslog, rezećeg glasa i filigranska muzikalnost benda.

– Da li će „Rolingstonsi” obeležiti 50 godina postojanja ostaje da se vidi, svakako ne turnejom kakva je bila poslednja. Govori se i da Bil Vajman, basista originalne postave želi da se priključi. Pod znakom pitanja su koncertne performanse Kita Ričardsa, ugrožene artritisom i posledicama pada.

Sa druge strane, Pol Makartni, po Konjoviću, pokazuje da godine nisu prepreka kreativnosti:

– I dalje je koncertno aktivan i glas ga izvrsno služi. U nedavnom intervjuu, govoreći o svom 70. rođendanu, rekao je: „Znam da postoji bar jedna ćelija u mom mozgu koja se neće pomiriti sa tom činjenicom”.

Šezdesetih, kada je bio mlad, rokenrol je više značio ljudima, dok danas tehnologija diktira transformaciju muzičke industrije, pa većina odličnih bendova nije prepoznata, smatra Janković, dodajući da je doprinos „Stonsa”, „Bitlsa”, Dilana i „Bič bojsa” u popularnoj kulturi ogroman, ali da kod nas dominira masovna kultura:

– Običan svet je čuo za „Bitlse” i „Stonse”, uz predrasude da su prvi mekši, a drugi tvrđi. Čuo je i za Dilana, ali ne zna da je on napisao „Knockin’ on a Heaven’s Door”, dok „Bič bojsi” u Srbiji ne znače ništa. A njihova muzika nije pružila samo utehu i prepoznavanje, nego i istinu i suštinu. Današnjoj mladeži muzika služi za najniži nivo razbibrige. Nekad je zaista više značila, ali što bi rekao Dilan: „Vremena se menjaju”...

Jelena Koprivica

-----------------------------------------

Proslava jubileja

Jubilej, pola veka postojanja „Bič bojsi” obeležavaju radno – predstavljanjem povratničkog albuma, „That’s Why God Made the Radio” širom sveta. „Stonsi”, navodno, 2013. kreću na slavljeničku turneju, a u četvrtak će u Londonu uz prisustvo svih članova grupe biti otvorena izložba fotografija iz cele karijere benda, dok se Liverpul sprema za proslavu 50 godina nastanka „buba”.