Pred najvećim izazovom u karijeri

Jedna od disciplina u kojoj se najteže dolazi do olimpijske medalje svakako je drumska biciklistička trka u kojoj se šest i po časova na stazi od 250 kilometara za tri medalje bori 145 najboljih biciklista sveta.

Koliko je teško doći do olimpijskoj odličja ponajbolje znaju biciklisti Francuske, možda „najbiciklističkije” zemlje sveta, jer je poslednji Francuz (Arno Žer) koji je osvojio medalju na olimpijskim igrama to učinio još 1956. u Melburunu (srebro), na igrama na kojima je i Franjo Mihalić osvojio poslednju medalju za našu atletiku, takođe srebrnu.

Srbija je zahvaljujući plasmanu na rang listi Evropa tura stekla pravo na dvojicu vozača u drumskoj trci u Londonu 28. jula, a selektor Radiša Čubrić je dugo čekao sa donošenjem odluke ko će izaći na megdan najboljim biciklistima sveta, uz nespornog Ivana Stevića, kojem će ovo biti treće učešće na olimpijskim igrama. Dileme, ako je i bilo, više nema – biće to debitant Gabor Kasa.

– Neizvesnost oko toga ko će ići na Olimpijske igre trajala je celu sezonu, jer su nas od početka pratili maleri, bolest i povrede. Na kraju je odlučeno da to budem ja i već to je najveći uspeh u mom životu i karijeri. Voziti na olimpijskim igrama u drumskoj trci, uz Tur de Frans najvažnijem biciklističkom takmičenju na svetu, je velika stvar – kaže 23-godišnji Gabor Kasa, koji je zahvaljujući svom talentu dve godine proveo na biciklističkom školovanju u trening centru Međunarodne biciklističke unije (UCI) u Švajcarskoj.

Školovanje je podrazumevalo i učešće na trkama širom sveta.

– Kao svaki mlad vozač mogao sam dosta da naučim o tehnici i, posebno, o taktici i još učim. Ove sezone vozim zajedno sa Stevićem, ne samo u reprezentaciji već i u turskoj ekipi Salkano i dosta sam naučio od njega i to znanje mi već postaje rutina.

U olimpijskoj trci u kojoj će vodeće biciklističke zemlje sveta imati po petoricu vozača, dvojica naših olimpijaca neće imati veliki spektar taktičkih mogućnosti.

– U velikim ekipama svaki vozač ima svoj zadatak, a Stević i ja moraćemo sami da sve to odradimo, međutim i mala pomoć u teškim trenucima na stazi od 250 kilometara i vožnji koja će trajati gotovo sedam sati može da bude ogromna i jednom i drugom – kaže Kasa, koji je u Beograd doputovao iz Rumunije u kojoj je u nedelju pobedom u poslednjoj etapi „Sibiu tura” potvrdio sprinterske kvalitete.

I Stević je uspešan u sprintu, ali jedno je sprint na trkama Evropa tura, a drugo sprint u kojem učestvuju najbolji sprinteri iz tridesetak zemalja.

– Dosta sam razgovarao sa profesionalcima i oni tvrde da je olimpijska staza skrojena prema Marku Kevendišu. Nije teška kao ona u Pekingu, ima samo jedan hupser i ako ga Kevendiš „preživi” – biće olimpijski pobednik – kaže naš olimpijac.

Naravno, aktuelni svetski prvak, moraće da kao i ostali učesnici trke devet puta „preživi” uspon Boks hil, jer olimpijska staza ima devet krugova, ali Kasa ne sumnja da će Britanci izgurati svog lidera do završnog sprinta.

– Iako ćemo devet puta proći istom stazom ne mislim da će biti dosadno. To sa profesionalcima, jednostavno, nije moguće – smatra Kasa.

Stević je u Pekingu uspešno izvezao olimpijsku stazu i zauzeo 68 mesto, a Kasa nikada u jednom danu nije imao toliku kilometražu.

– Najveća distanca koju sam prevezao u jednom danu bila je 238 kilometara i to ove godine u Rusiji na „Velikoj nagradi Sočija” i nije bilo problema, a u toj etapi Stević je osvojio žutu majicu – kaže Gabor Kasa, koji je biciklističku karijeru započeo u subotičkom Spartaku.

Kao talentovani vozač Spartaka postao je juniorski reprezentativac, a zatim i stipendista Međunarodne biciklističke federacije

– Prvi trener bila mi je Ildiko Fabo, naša najuspešnija biciklistkinja, zatim Zoran Jurčić i na kraju Dejan Perčić, koji mi je bio više od trenera. U to vreme u klubu sam ostao praktično samo ja i Perčić me vodio sa trke na trku kao da sam cela ekipa. Mnogo mu dugujem – rekao je Gabor Kasa koji se zajedno sa Ivanom Stevićem pod nadzorom selektora Radiše Čubrića, olimpijca iz 1992. priprema za navažniju trku u karijeri.

Ž. B.