Nova politička era u Libiji

Osam meseci posle smrti „brata vođe” Muamera Gadafija, Libijci su izašli na izbore i minulog vikenda glasali za 200 poslanika ustavotvorne skupštine. Za mesta narodnih predstavnika borilo se 3.707 kandidata koji su nastupali samostalno ili kao deo političkih organizacija, a prema nezvaničnim podacima najviše glasova je dobila koalicija Alijansa nacionalnih snaga (ANS) koja se sastoji od 60 manjih partija i čiji je predvodnik bivši premijer prelazne vlade Mahmud Džibril. Takav izborni „skor” znači da je Libija iskočila iz matrice drugih zemalja „arapskog proleća” poput Tunisa i Egipta, u kojima su na izborima pobedu odneli islamisti.

Ništa, međutim, još nije gotovo budući da od 200 mandata svega 80 dobijaju političke partije, a 120 je predviđeno za pojedinačne kandidate, ocenjuje za „Politiku” libijski politički analitičar Anas el Gomati, osnivač ekspertskog instituta „Sadek” iz Tripolija.

„Politički spektrum u Libiji tek počinje da se formira i zanimljivo je da većina vidi svoju budućnost predvođenu nekim (Mahmud Džibril) ko je već služio u Gadafijevom režimu. To može da znači da se politička realnost nije promenila onoliko koliko su neki ranije mislili”, smatra Gomati. „U svakom slučaju, dosadašnji izborni rezultati su šokantan gubitak za Muslimansku braću, ali možda ne za islamizam u celini. Sem toga, 120 kandidata koji su mandate dobili kao pojedinci još nisu saopštili kojoj strani će se prikloniti u ideološkom i religijskom smislu.”

On naglašava da kakav god da bude dalji razvoj događaja, bitno je naglasiti da je demokratski proces u Libiji počeo, iako su mnogi smatrali da je to nemoguće u zemlji koju su posle Gadafija razjedale mnoge podele.

Upitan da prokomentariše eventualnu političku poziciju koju će buduća vlada zauzeti na polju unutrašnje i spoljne politike, Anas el Gomati odgovara da je u libijskoj politici došlo do zaokreta posle kog više nema povratka na staro.

„U ovom trenutku ne možemo imati jasnu sliku Libije na međunarodnoj sceni, ali bilo bi veoma neočekivano da se zemlja ponovo vrati u doba nepredvidljivih političkih poteza na međunarodnom frontu. Situacija će se na unutrašnjem planu iskristalisati za nekoliko meseci donošenjem ustava koji će potvrditi narod, i to će biti prvi znak interakcije između građana i vlasti, što je jasan signal početka ozdravljenja libijske političke scene”, zaključuje libijski analitičar.

Nakon konstituisanja ustavotvorne skupštine, pred njenim članovima će se naći tri zadataka – donošenje ustava, izbor vlade i raspisivanje „pravih” parlamentarnih izbora za 2013. godinu.

Nadu za optimizam daju i ekonomski pokazatelji laganog oporavka zemlje koja je veoma razorena u bombardovanju NATO-a. Londonski „Gardijan” ukazuje na vraćanje proizvodnje nafte na nivo blizu predratnom, kao i na odmrzavanje bankovnih računa u inostranstvu, čime se Libija praktično izvlači iz finansijskih problema sa kojima je kuburila poslednjih meseci.

Pravi problem sa kojim će nova vlast morati da se uhvati u koštac, ukoliko bude zaista želela dobro zemlji, jeste nizak nivo bezbednosti koji trenutno vlada u Libiji. Zemljom patroliraju naoružane banditske grupacije, takozvane milicije, a da bi se njima stalo u kraj država će morati da povrati izgubljeni monopol sile.

Vlast, istina, jeste uradila ponešto u tom pogledu poput preuzimanja kontrole nad aerodromima, lukama i glavnim graničnim prelazima, ali neophodno je uraditi još mnogo toga.

Primera radi, jedna od lokalnih milicija i dalje drži Gadafijevog sina Saifa al Islama, a o njihovoj moći svedoči nedavni primer kada je delegacija Međunarodnog krivičnog suda (MKS), uz odobrenje vlasti u Tripoliju, htela da poseti njihovog zarobljenika. Milicija je odmah uhapsila sudsku delegaciju i optužila je za zloupotrebu službenog položaja, a oslobođeni su tek posle zvaničnog izvinjenja predsednika MKS-a Sang Hjun Songa.

Dragan Vukotić