Dačićev donkihotski napad na banke

Ivica Dačić, mandatar nove vlade, stalno proširuje spisak „narodnih neprijatelja”. Posle Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), direktora javnih preduzeća koji planiraju poskupljenja, na listi su se od pre dva dana našli i bankari. „Finansijski sektor je najveći neprijatelj našeg naroda zato što ima za cilj da što više opljačka ovaj narod i to tako više neće moći”, zapretio je Dačić.

Čini se, međutim, da će odmah po dolasku u premijerski kabinet budući predsednik vlade morati da pokuca na vrata tih istih narodnih neprijatelja. Jer, da bi se redovno isplaćivale sve obaveze iz budžeta, pa i plate i penzije, država će do kraja godine morati da pozajmi oko dve milijarde evra. Što je za naše prilike ogroman novac. Povoljnije kamate, bez aranžmana sa MMF-om, opet neće biti moguće – pa će ekonomski deo vlade, čini se, morati da pokuca i na vrata zgrade MMF-a u Pensilvanija aveniji u Vašingtonu.

I ne samo to. Država je, sa druge strane, jedan od najvećih bankarskih dužnika, jer su one u državne dužničke papire plasirale 3,5 milijardi evra.

Vladimir Gligorov sa Bečkog instituta za međunarodne ekonomske odnose smatra da je u ovoj priči najgori rečnik budućeg premijera. Odavno se u Srbiji nije čulo da su banke neprijatelji naroda, dodaje.

– Nisam siguran da razumem šta je tačno Dačić hteo da kaže. Prigovara se bankama da iznose profite, ali se ne kaže zašto je to rđavo. Možda se smatra da bi trebalo da se reinvestira u banke i da se onda poveća kreditiranje. Ali kapitalizacija banaka nije razlog da banke ne povećavaju kredite i ne smanjuju kamate. Dačić zatim kaže da bi trebalo narod da se pita za koga je glasao, a ne banke. To bi moglo da zvuči kao najava finansijske represije, jer naravno bankama upravljaju vlasnici i menadžeri koje oni postave, a ne glasači. Tako da se možda najavljuje administrativno određivanje kamata ili nalaganje kome da se daju krediti i pod kojim uslovima. Bez obzira da li time banke ostvaruju profit ili gubitak – kazao je Gligorov.

Konačno, kaže se da bi rukovodstvo centralne banke moglo da bude smenjeno, jer sledi pogrešnu ideologiju ili politiku, dodaje Gligorov. A to je opet opravdano, jer se narod pita, pa nije važno što postoji zakonom određen mandat guverneru kako bi se obezbedila samostalnost centralne banke, ironičan je Gligorov.

Mnoge je juče interesovalo šta o Dačićevom bankarskom stavu misli njegov koalicioni partner Mlađan Dinkić koji je, poznato je, zaslužan za gašenje domaćih banaka i za to što su ovde širom otvorena vrata stranim bankama. Međutim, odgovor nije bilo moguće dobiti.

Ne komentarišemo izjave političara, naročito ne onih u stilu Robina Huda, bio je juče bio kratak odgovor bankara „narodnih neprijatelja”.

Oni koji su bliski Dačiću smatraju da je spornom izjavom mandatar „ciljao” guvernera, a ne poslovne banke. Međutim, naši sagovornici, različito doživljavaju to da li je mandatar ciljao u guvernera ili banke.

Zoran Jeremić, ekonomski analitičar, smatra da su pomenuti predlozi opasni i da mogu da vode urušavanju bankarskog sektora. Po njemu, u slučaju optužbi na račun banaka, zamenjuju se teze. Jer upravo domaće banke s državnim kapitalom, zbog lošeg upravljanja, što je posledica partijskog biranja kadrova, prave gubitke koje više koštaju državu i poreske obveznike, nego banke koje dobro posluju.

– Oni koji prozivaju banke žele razvoj. Kako će obezbediti sredstva za to, ako ne kod banaka. Kako će država, uostalom, privući investicije kada ulagači ne mogu da iznesu profit – kaže ovaj stručnjak.

Hasan Hanić, direktor Beogradske bankarske akademije, kaže da finansijski sektor ima izuzetno veliki značaj za razvoj privrede, a direktno i posredno utiče i na životni standard stanovništva

Mnoga naša preduzeća , pa i građani postali su nelikvidni tokom ove krize.

– Banke prema njima imaju znatno razumevanje, reprogramiraju dugove, odobravaju period mirovanja otplate duga i slično. I zbog toga, kao i dešavanja u ekonomskom sektoru, relativno veliki broj banaka u Srbiji prošle godine je poslovao sa gubitkom. A one banke koje su pozitivno poslovale ostvarile su u proseku stopu prinosa na kapital koja je niže nego što je ta stopa u bankama u regionu – kaže Hanić.

On misli da je poruka možda upućena guverneru Narodne banke, ministru finansija u prethodnoj vladi, ali i građanima kako bi lakše podneli finansijske teškoće s kojima se suočavaju.

– Mislim da se izjava mandatara o uticaju finansijskog sektora neće, barem ne u značajnoj meri, odraziti na stabilnost bankarskog sektora niti uneti nervozu na deviznom tržištu – zaključio je Hanić.

------------------------------------------------

Krstovićka ne da džipove

Izjava Jelene Krstović, potpredsednice „Delta holdinga”, o tome kako bi banke trebalo privredi i stanovništvu „da zamrznu potraživanja na dve godine”, juče je, takođe, uzburkala javnost.

Jedan od bankara koji je želeo da ostane anoniman ukratko je upitao:

– Da li bi štediše, koje su u banke položile sedam milijardi evra, pristale da im dve godine ne treba ni glavnica ni kamata. A njihove pare bankari da daju na zajam. Ne bi. Da li bi „Delta” pristala da neko uđe u njen prodajni salon automobila, a ekskluzivni je zastupnik nekoliko brendova, i zatraži da kupi „Hondin” džip ili „lančiju”, ali tako da počne s otplatom tek kroz dve godine. Ne bi – kazao je on i dodao da ova kompanija ima dvostruke aršine kada je poverilac i kada je dužnik.

Novinarke „Politike” pitale su juče Jelenu Krstović da li bi bila voljna da nam iz ponude „Delta auta”, da „Hondin” džip, na primer, da ga vozimo, a da plaćanje „zamrznemo” na dve godine. Pitanje je ostalo bez odgovora.