Otvoreno i „vojvođansko pitanje"

Odluka Ustavnog suda Srbije da su ključne nadležnosti koje danas Vojvodina ima protivne Ustavu uzburkala je vojvođanski politički vrh. Budući da se procenjuje da će nova vlada Srbije biti više sklona da stane iza odluke suda o neustavnosti dvadesetak članova Zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine nego da se založi za njenu promenu, oni ukazuju i da u narednih nekoliko meseci „vojvođansko pitanje” može da bude sporna tačka u odnosima republičke vlasti sa pokrajinom. Pri tome, imaju u vidu činjenicu da su sastavi vlada na republičkom i pokrajinskom nivou različiti.

Ističući da je odluka suda podgrejala ionako vruću političku scenu u Vojvodini, Aleksandar Popov, direktor novosadskog Centra za regionalizam i politički analitičar, čak kaže da je Vojvodina „sada apsolutna opozicija”. On navodi da je vojvođansko krilo Demokratske stranke i onda kada je donošen pomenuti zakon i Statut Vojvodine, imalo opoziciju i u centrali svoje stranke. Primetivši da je godinu dana trajalo „prepucavanje” oko toga da li je nešto u skladu sa Ustavom ili nije na relaciji centrala DS – filijala DS-a u Vojvodini, objašnjava da je sada situacija još gora, jer će vladajuća garnitura u Vojvodini, gde je, sem Beograda, jedino pobedio stari proevropski blok, biti u oštroj opoziciji sa vladom u Beogradu. Popov ističe da u svakom slučaju nije dobro da se na ovaj način otvori jedno novo „žarište sporenja i sukobljavanja, kao da ih nema u drugim delovima u ovoj državi”.

Prema njegovom mišljenju, odluka Ustavnog suda je pala „kao grom iz vedra neba”. „Neverovatno je da posle toliko vremena otkako je donet zakon i otkako su podneti podnesci za ocenu ustavnosti pojedinih odredaba tog zakona sud baš u ovom momentu donosi tu odluku. Deluje kao da se sud dodvorava novoj vlasti koja ima isti stav prema autonomiji Vojvodine – da se ona mora svesti na najniži mogući nivo, odnosno da se ustavne odredbe veoma restriktivno tumače”, misli ovaj naš sagovornik.

Upitan koliku težinu na prilike u Vojvodini može da ima stav koji se čuo iz redova naprednjaka, da su novi pokrajinski izbori sada jedini logičan korak, odgovara da to ne bi izazvalo ogromno nezadovoljstvo samo kod političkih struktura u Vojvodini, nego i kod građana. „To bi prosto ličilo na osvetu nove vladajuće garniture Vojvođanima koji ih nisu podržali, kao što nisu podržali ni Ustav 2006. po kojem se sada osporavaju ovi članovi zakona oko nadležnosti”, zaključuje Popov, kome nije jasno ni to kako bi se stvari u pokrajini sada, posle više od dve godine sprovođenja tog zakona, mogle vratiti „u rikverc”.

I politički analitičar Dejan Vuk Stanković smatra da odluka Ustavnog suda neće poremetiti odnose u vladajućoj koaliciji Vojvodine – koju čine Demokratska stranka, Savez vojvođanskih Mađara i Liga socijaldemokrata Vojvodine – odnosno da će unutar nje doći do homogenizacije i da će, zapravo, biti formiran jedinstveni front protiv odluke suda. „Neće doći do remećenja odnosa. Više će doći do nekog njihovog povezivanja u konfrontaciji sa centralnom vlašću”, ističe Stanković.  

On, naime, smatra da se može očekivati da će se političke suprotnosti u zemlji posle ove odluke suda pojačati, tim pre što postoji neka vrsta distance aktuelne vladajuće koalicije u pokrajini u odnosu na koaliciju koja će biti pravljena na nivou čitave Srbije.

„Retorika u Vojvodini već se značajno zaoštrila i treba očekivati da će ta zaoštrena retorika određivati politički život narednih nekoliko nedelja. Šta sledi posle takve retorike? Verovatno pripremanje nekog političkog plana jakih političkih struktura u Vojvodini koji bi išao u pravcu odbrane onog koncepta autonomije za koji se oni zalažu”, misli Stanković, koji, takođe, navodi da se može očekivati jedna vrsta „čeonog konflikta između političkih predstavnika pokrajine i političkih predstavnika centralne vlasti”. A veliko je pitanje, prema njegovim rečima, kako će se prema odluci Ustavnog suda postaviti novoformirana vlada Srbije. „Meni se ipak čini da tu ima stranaka koje su spremne da politički brane odluku Ustavnog suda, tako da nije nemoguće, kako vreme bude prolazilo, da Vojvodina postane politička tema na kojoj će se na različit način prelamati političke suprotnosti koje duže vreme postoje u našem javnom mnjenju”.

Stanković, zapravo, misli da „vojvođansko pitanje” može da bude jedna vrsta političko-medijskog žarišta i da će to, verovatno, u nekom srednjem vremenskom periodu, podrazumevati otvaranje dijaloga između predstavnika Vlade Srbije i pokrajine, koji će, kako se čini u ovom trenutku, podrazumevati ne baš jednostavne pregovore.

A povodom Mirovićevog predloga o novim pokrajinskim izborima, i Stanković ocenjuje da bi to moglo još više da podigne političke suprotnosti između vojvođanske i centralne vlasti.