Odbrana polarnih krajeva

Globalne klimatske promene toliko ozbiljno prete osetljivoj ravnoteži Sunca, vode i leda na Arktiku i Antarktiku da su naučnici zarad očuvanja opšte prirodne ravnoteže pokrenuli najveći istraživački projekat u poslednjih pola veka.

Oko 50.000 eksperata iz više od 60 zemalja će tokom Međunarodne godine polova, koja počinje 1. marta, raditi na utvrđivanju što preciznije slike stanja u polarnim oblastima.

Kako udaljeni ledeni krajevi imaju veoma važnu ulogu u očuvanju opšte prirodne ravnoteže, inicijativa ima podršku Svetske meteorološke organizacije i Međunarodnog saveta za nauku, a odluka o pokretanju projekta doneta je krajem prošle godine na sednici Antarktičkog saveta u Edinburgu.

"Norveška već vodi projekte na Arktiku i Antarktiku i logično je da se zemlja koja ima istraživački staž u ovim oblastima najviše angažuje", izjavio je Ojsten Djupedal, norveški ministar za obrazovanje i nauku, precizirajući da su dve trećine od 35 miliona evra namenjene za meteorološke i klimatske studije.

Zabrinutost istraživača sve je veća što je više dokaza o ubrzanom topljenju leda izazvanog globalnim zagrevanjem. Satelitski snimci Arktika koje je objavila NASA pokazuju da se od 2004. godine ledeni pokrivač Arktičkog mora smanjio za 14 odsto – što je površina gotovo 18 Srbija. Snimci pokazuju da se površina leda na Severnom polu poslednjih decenija svakog leta smanji za oko 0,7 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Prošlog septembra bila je najmanja od kada je 1978. počelo satelitsko praćenje.

Ubrzano otopljava i na Grenlandu gde su američki stručnjaci ustanovili da se količina santi leda koje se lome i padaju u Atlantski okean povećala za pet puta. Ukoliko se nastavi ovim tempom, najveće ostrvo na svetu moglo bi da do 2060. potpuno ostane bez leda.

Kako je jedan kubni metar leda težak manje od 0,9 tona, a kubni metar vode čitavu tonu, ozbiljan rast nivoa mora je neminovan preteći zemljama niskog priobalja kao i stanovništvu, fauni i flori na polovima i oko njih.

U američkom Nacionalnom centru za istraživanje atmosfere tvrde da se povećanjem površina pod vodom – koje više upijaju sunčevu toplotu i tako ubrzavaju globalno otopljavanje – približava kritičan momenat zagrevanja koji bi pokrenuo naglo otapanje polarnog leda.

Podaci koje je na geofizičkom skupu održanom u decembru u San Francisku izneo tim američkih i kanadskih stručnjaka ukazuju da bi večiti led na Severnom polu mogao da nestane do 2040. godine.

Alarm se čuje i iz Australije. Na univerzitetu u Kamberi smatraju da bi globalna temperatura do 2100. mogla da naraste i tri puta više od predviđenog, što bi dovelo do ekstremnih meteoroloških pojava i nepovratnih promena na Zemlji.

Promene klime nisu novost. Zahvaljujući fosilnim ostacima tropskih biljaka nađenim u stenama izvađenim sa dna Arktičkog okeana, naučnici sa univerziteta u Utrehtu govore da se pre 55 miliona godina Severni pol zeleneo od raskošnog bilja i da je temperatura Arktičkog okeana iznosila 24 stepena. Ledeni pokrivač počeo je da se formira pre otprilike 45 miliona godina – zbog klimatskih promena.

"Ovo otkriće govori da do klimatskih mutacija može da dođe i prirodnim putem, za razliku od današnjeg globalnog otopljavanja kome je najveći krivac čovek", kaže Kejt Morgan, američki okeanograf koja je učestvovala u ovom projektu.

Iako polovi izgledaju vrlo negostoprimljivo, ispod svetlucavih naslaga leda istraživači su otkrili svet pun života. "Najveći deo polarnih područja nije istražen", kaže Dejl Anderson iz istraživačkog centra "Karl Segan", "pa je pravo iznenađenje u tim hladnim vodama otkriti živa bića poput riba sa prirodnim antifrizom, meduza sa kracima dugim 15 metara ili dno mora prekriveno čudesnom šumom mikroskopskih oblika života".

Eksperti nemačkog Instituta za polarna i morska istraživanja "Alfred-Vegener" upozoravaju, međutim, da je opstanak retkih riba u polarnim vodama ozbiljno ugrožen. Temperatura Severnog mora porasla je tokom poslednje četiri decenije za 2,4 stepena Celzijusova smanjujući količinu kiseonika u vodi – što je direktna posledica efekta staklene bašte

I dok se naučnici trude da spasu polarne krajeve, turističke agencije u svetu vide šansu za zaradu. Pod devizom "Pre nego što se otopi", turistima avanturističkog duha nude se aranžmani za krstarenje hladnim morima, potraga za ledenim bregovima i posete najhladnijim delovima Zemlje. Biznis je biznis, pa ako treba i po polarnim temperaturama.