SAD i Iran: Ratni rečnik

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 25. februara – Da li je na pragu novi rat, čije bi posledice mogle da nadmaše irački košmar? To pitanje učestalo se postavlja ovde, kao i širom sveta, povodom ubrzanog zaoštravanja odnosa između SAD i Irana.

U upotrebi je već – ratni rečnik. Zvaničnici i globalne i regionalne sile tvrde, doduše, da prednost daju diplomatskim rešenjima, ali ne isključuju mogućnost sukoba.

Američki potpredsednik Ričard Čejni je, juče u Australiji, izjavio da Vašington u pristupu Iranu "drži na stolu sve opcije", što je formulacija koja podrazumeva i mogućnost vojne intervencije. "Spremni smo na sve američke opcije" – odgovorio je šef iranske diplomatije Manučer Motaki, što takođe podrazumeva – oružani odgovor na pretpostavljene, selektivne, vazdušne udare SAD. "Od vojnog sukoba sa Iranom može biti jedina gora mogućnost nuklearno naoružani Iran" – izjavio je nedavno uticajni senator Džon Mekejn, jedan od ovdašnjih predsedničkih pretendenata. Njegove upozoravajuće reči juče je podržao Čejni.

Sankcije, raketa…

Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) izvestila je da se Teheran oglušio o zahtev Saveta bezbednosti UN i nastavio razvoj svog nuklearnog programa, za koji Vašington smatra da vodi ka izgradnji atomske bombe. SAD su, tim povodom, zatražile donošenje novih, oštrih sankcija" pošto su se "sadašnje pokazale nedovoljnim".

Nikakve kaznene mere neće zaustaviti naš nuklearni napredak – ponavlja iranski predsednik Mahmud Ahmadinedžad. Takva upornost poduprta je danas saopštenjem o novom tehnološkom uzletu: objavljeno je prvo lansiranje iranske rakete u svemir, zasad bez detalja o njenim karakteristikama.

Nešto pre te vesti, ovde je publicitet dobila verzija časopisa "Njujorker" da Vašington ima već pripremljen plan za napad na Islamsku Republiku, koji može da primeni za 24 sata po naređenju Džordža Buša. Autor napisa je Simor Herš koji je svojevremeno obelodanio detalje iz masakra u Vijetnamskom ratu i zlostavljanja zarobljenika u američkom zatvoru Abu Graib u Iraku.

Pozivajući se na neimenovane obaveštajne izvore, Herš piše da je nedavno održan sastanka u Pentagonu gde je posle početnih razmatranja mogućnosti udara po nuklearnim postrojenjima i promene režima u Iranu, dodatno razmotrena varijanta napada na ciljeve za koje se pretpostavlja da "učestvuju u isporukama" vojne opreme šiitskim neregularnim formacijama u Iraku. Za takve isporuke, ovde je optuživan i iranski vrh, ali su docnije sumnje usmerene na niže rangove teheranske hijerarhije, koja demantuje umešanost u iračka zbivanja, kao što i tvrdi da je njen nuklearni program isključivo mirnodopske namene.

U napisu njujorškog magazina se kaže i da američki timovi za specijalne operacije "ulaze na teritoriju Irana kako bi uhvatili tamošnje operativce". Prethodno je javljeno da su Amerikanci u Iraku uhapsili dve grupe Iranaca, stavljajući im na teret da "raspiruju subverziju". Teheran objašnjava da je granicu "nemogućno kontrolisati" i da je promet preko nje prilično masovan. Prekjuče su Amerikanci priveli, nakratko, i sina jednog iračkog šiitskog verskog lidera koji se vraćao iz posete Iranu, gde poslednjih 28 godina vlada šiitska teokratija…

Diplomatski odnosi između SAD i Irana prekinuti su posle pobede "šiitske revolucije u Iranu" i potonjeg držanja američkih diplomata kao talaca. Islamska Republika otad važi za jednog od najopasnijih protivnika politike Vašingtona na proširenom Bliskom istoku, a poslednjih meseci joj se direktno zamera da "potpomaže regionalnu haotizaciju" – vojnim isporukama ne samo iračkim milicijama, nego i libanskom Hezbolahu i palestinskom Hamasu", koji su postali deo lokalnih vlasti ali su i dalje na vašingtonskoj listi terorističkih organizacija.

Šef Bele kuće je nedavno izjavio da je Amerika rešena da "preseče kanale i razori mreže kojima iz Irana i Sirije pristiže pomoć pobunjenicima u Iraku". U međuvremenu je Bušu ojačala unutrašnja opozicija koja od njega traži da, uz ostalo, za rešavanje situacije u Iraku – stupi u dijalog sa Teheranom i Damaskom. On to odbija a kongresmeni najavljuju da neće izglasati ni dodatna finansijska sredstva potrebna za ostvarivanje predsednikovog projekta koji predviđa da u Irak ode dodatnih 21.500 vojnika…

Različite računice

Teheran kao da računa s takvim nedaćama Bele kuće. Pa ministar Motaki poručuje kako "mi ne verujemo da je Amerika u poziciji da novim ratom u ovom regionu, nametne još jednu krizu svojim poreskim obveznicima".

Vašington, međutim, pravi svoje računice. U njima prioritet, uporedo sa dramom u Iraku, dobijaju – napori da se "suzbije rastući uticaj Irana u regionu i da mu se ne dozvoli da izgradi nuklearno oružje". Ti napori su zasad zvanično usredsređeni na saradnju sa drugim silama da se pojačaju sankcije Teheranu, čemu su se dosad protivili Rusija i Kina.

Predstavnik Pentagona Brajan Vitman demantovao je navode "Njujorkerovog" istraživača. "SAD ne planiraju rat sa Iranom", izjavio je.

Vašington je posvećen diplomatskim aktivnostima, dodao je. "Sve opcije su na stolu" – gotovo istovremeno je, sa pacifičke turneje, poručio Čejni, koji se danas oko dva sata zadržao na singapurskom aerodromu da bi "avion uzeo gorivo i da bi se otklonile manje smetnje na električnim uređajima letelice".