Odgovor kulturnom genocidu

Moskva – Nedopustivo je da se uništavanjem baštine na Kosovu i Metohiji u centru Evrope desila najveća kulturna katastrofa posle Drugog svetskog rata, a da o tome gotovo niko ništa nije znao, izjavio je juče u Moskvi Aleksej Lidov, direktor Centra za istočnohrišćansku kulturu.

Lidov je u intervjuu Tanjugu rekao da su na Zapadu kada je reč o uništenju pravoslavne baštine na Kosmetu postojali dvostruki standardi i da su mediji nedeljama izveštavali o uništenju statua Bude u Avganistanu, dok su stradanja srpske baštine prećutkivana. "Tačno je, rušene su do 1999. godine i džamije koje se sada obnavljaju, ali one se kao spomenici kulture ne mogu porediti po značaju sa remek-delima svetske i evropske baštine, kao što su Pećka patrijaršija, Dečani, Bogorodica Ljeviška i manastir Gračanica – to odgovorno tvrdim i to je potvrdio Unesko", rekao je jedan od najistaknutijih vizantologa u Rusiji.

Lidov, u čijoj je redakciji ovog meseca objavljena knjiga "Kosovo: pravoslavno nasleđe i savremena katastrofa" u izdanju kuće "Indrik", bio je član ekspertske komisije koja je u aprilu 2004. obišla uništene pravoslavne crkve i manastire.

Na insistiranje komisije agencija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (Unesko) ta četiri spomenika kulture uvrstila je posle dve godine na listu svetskog kulturnog nasleđa i na spisak baštine kojoj preti opasnost. "To je, po meni, najveća pobeda razuma i dobre volje a sa gledišta njihove zaštite, mnogo bolje nego prisustvo međunarodnih snaga koje u tome nisu uspele", rekao je ruski istoričar umetnosti.

Međutim, po Lidovu, "skandal je to što zemlje NATO nisu zaštitile 143 crkve i manastira" uništene ili oskrnavljene posle dolaska na teritoriju Kosmeta.

Prema Lidovu, posle nemira albanskih ekstremista u martu 2004. srušeno je ili uništeno 35 crkava i manastira, a ukupno su 143 bila izložena uništavanju od 1999, kada je posle bombardovanja NATO počelo sistematsko uništavanje spomenika na Kosmetu, a "pobednici" Albanci se obračunali sa svojim "neprijateljem, njihovom kulturom, crkvama".

Lidov je, istovremeno, izrazio bojazan da bi pogrom mogao da se ponovi u osetljivoj fazi pregovora o budućem statusu Kosmeta, budući da radikalni Albanci "sada ucenjuju Zapad pretnjama da će ako ne dobiju nezavisnost ponovo upotrebiti nasilje". "Zapadnim zemljama mora postati jasno da taj region nije ′afrička egzotika′ i da su, na primer, italijanski vojnici Kfor štiteći Dečane, kao i Unesko, shvatili i jasno stavili do znanja da se ne radi samo o zaštiti srpskog nasleđa već neodvojivog dela svetske i evropske bašine najvišeg nivoa", istakao je Lidov.

Knjiga "Kosovo: pravoslavno nasleđe i savremena katastrofa" izdata je u 500 primeraka na ruskom i 300 primeraka na engleskom jeziku.

"Knjiga je morala da nastane kao odgovor ratu protiv spomenika kulture i politike kulturnog genocida, jer se ne može stavljati znak jednakosti i reći da se u toj ′krvavoj kaši′ ne može ništa shvatiti, kao što je rasprostranjeno među zapadnim intelektualcima i vizantolozima", rekao je Lidov.

Rad ekspertske komisije iz 2004, u kojoj su bili i istaknuti istoričari umetnosti i restauratori iz Italije, Bugarske i Austrije i koja je bila apsolutno jednodušna, podržali su i tadašnji generalni sekretar UN Kofi Anan i direktor Uneskoa Koićiro Macura, podsetio je ruski ekspert.

Lidov je uputio poziv vlastima i institucijama u Srbiji da utvrdi jedinstvenu i konsolidovanu politiku prema zaštiti srpskih spomenika, koju bi zastupali u odnosu prema svetu

Namera izdavača je, pak, da knjigu "Kosovo: pravoslavno nasleđe i savremena katastrofa", koja je rađena po savetima iz Uneska, izda u što više primeraka na nekoliko svetskih jezika kako bi se svet upoznao sa razaranjem koje se dogodilo.