Hrvatska se ne buni, sud se buni

Novi Sad – Odluku Ustavnog suda Srbije da proglasi neustavnim dvadesetak delova Zakona o nadležnostima AP Vojvodine novi-stari predsednik pokrajinske vlade dr Bojan Pajtić ocenio je više kao političku nego kao pravnu. Da li je očekivao ovakvo rešenje ustavnih sudija, kako tumači „tajming”, s obzirom na to da se ustavna inicijativa „krčkala” u sudu skoro tri godine, i vidi li rasplet ove političke situacije, za „Politiku” razgovaramo sa vojvođanskim premijerom Pajtićem.

Odluka je obelodanjena uoči samog proglašenja vašeg kabineta i u velikoj meri je bacila senku na ovaj događaj?

– Jasno je da „tajming” nije bio slučajan. Ovo jeste neka vrsta političkog pozicioniranja onog dela sudija USS koji su glasali za ovakvu odluku. Zato nije neobično da je objavljena istog dana kada je potpisan koalicioni sporazum novih partnera na republičkom nivou, odnosno dan pre nego što je konstituisana nova pokrajinska vlada. To nam, uostalom, govori da će trebati još mnogo vremena da naše institucije počnu da rade svoj posao nezavisno od dnevnopolitičkih dešavanja. 

Kako tumačite odluku USS?

Ovim činom USS je prilično kompromitovao sam sebe, ali i ideju o izgradnji nezavisnih institucija u Srbiji. Kao pravnik, u nekim segmentima odluke mogu da se složim sa USS, ali neki segmenti su zaista paradoksalni, kose se sa međunarodnim konvencijama koje je naša država ratifikovala i koje imaju primat nad unutrašnjim pravom. Zbog svega toga, brukaju nas u očima međunarodne zajednice.

Čime to potkrepljujete?

– Jedan od primera je odluka kojom se osporava prenos pokrajinskih nadležnosti na nacionalne savete. Ovakvim opredeljenjem se širi nadležnost pokrajine i vraćaju joj se osnivačka prava nad dvadesetak manjinskih medija, ali se krše stečena prava manjinskih zajednica da preko svojih predstavnika u nacionalnim savetima upravljaju tim medijima. Ovo je jedinstven primer u Evropi, da Ustavni sud suzi obim stečenih prava nacionalnih manjina. Veliki problem predstavlja i činjenica da USS ulazi u neke kvalifikacije koje su vrednosne i apsolutno nemaju normativni karakter. Protivustavnom je proglašena kvalifikacija da se u Vojvodini neguju evropske vrednosti!

Šta je sa Sremom, Banatom i Bačkom?

USS je osporio geografsku odrednicu da Vojvodinu čine oblasti Srem, Banat i Bačka, sa obrazloženjem koje je još grotesknije nego samo osporavanje pojmova koji se na ovim prostorima vekovima koristi. Njihovo objašnjenje, da pojednostavim, glasi da Srema ima i u Hrvatskoj, a Banata u Rumuniji. E sad, nisu se setili ni Hrvati ni Rumuni da im mi osporavamo teritorijalni integritet, nego se setio USS!

Kako ćete razrešiti problem predstavništva Vojvodine u Briselu, s obzirom na to da bi trebalo da bude jedna od okosnica delovanja novog kabineta, pogotovo u delu privlačenja stranih investicija?

Ne pada mi na pamet da pristanem da Srbija bude dalje brukana u međunarodnim okvirima, a da građanima Vojvodine u unutrašnjim okvirima bude uskraćeno pravo na razvoj, kakvo imaju ne samo svi regioni Evrope, nego i Niš i Kragujevac. Neće Vojvodina biti jedina regija bez predstavnika u Briselu koji će se boriti da joj pripadne što više sredstava iz evropskih fondova. Znajući da u ovoj državi može da se desi nešto što se nikada i nigde u drugim delovima Evrope ne dešava, mi smo predstavništvo Vojvodine registrovali kao Odeljenje Fonda za evropske poslove, tako da ono u formalnom smislu nije niti može biti sporno. Ako nekom jeste, to je njegov problem.

Prilikom donošenja Zakona o nadležnostima i Statuta Vojvodine bilo je mnogo polemike, a pa čak i u vrhu vaše stranke DS-a. Da li je tom prilikom učinjen ustupak LSV-u, koji vam je i danas koalicioni partner?

Sve ove odredbe koje je USS osporio su bile nesporne i u unutrašnjim diskusijama u DS-u. Ne može niko ozbiljan osporiti Vojvodini da ima predstavništvo u Briselu u zemlji čije je opredeljenje da ide u EU. Ako u Srbiji prevagne političko raspoloženje protiv pridruživanja EU, i ako stranke koje su protiv članstva Srbije u evropskoj porodici naroda formiraju parlamentarnu većinu i vladu, tada i kancelarija u Briselu ne bi imala smisla. Ali ne verujem da se to može dogoditi, jer bi u ekonomskom, razvojnom i bezbednosnom smislu to bilo izuzetno loše za ovu zemlju.

Kakve su posledice koje mogu proisteći iz neustavnih delova Zakona o nadležnosti?

Teško je naći zakon, a posebno ovako obiman kao što je ovaj, kome se ne može otkriti neka sporna odredba, ili bar neka o kojoj se može diskutovati da li je u formalnom smislu potpuno savršena. Vrlo malo formalnih posledica proizilazi iz ove odluke USS, ali će ona političkom smislu dodatno kompromitovati Srbiju i njene institucije.

A u realnom životu?

Ukoliko mislimo o delu odluka koje se odnose na realan život, taj deo je štetan po same građane, a ne za bilo koju administraciju. Opredeljenje da je protivustavna pomoć trudnicama, ili penzionerima i drugim ugroženim kategorijama stanovništva, oštetiće one kojima je pomoć najpotrebnija. Koliko je ovakav odnos USS upitan govori činjenica da svaka lokalna samouprava ima mogućnost da pomogne one koji teško žive.

Pozivajući se na neustavnost delova Zakona o nadležnostima, opozicija u pokrajinskom parlamentu je osporila legitimitet nove vlade Vojvodine.

Na veliku žalost mojih kolega iz opozicije, jedini koji daju legitimitet institucijama vlasti su građani. A ti građani su na izvorima nedvosmisleno rekli kakvu Vladu Vojvodine žele. Budući da je ovo prvi put u istoriji da neko po treći put dobije poverenje da vodi pokrajinsku vladu, odnosno nekadašnje Izvršno veće, a da ta vlada ponovo ima dvotrećinsku podršku u parlamentu, jasno je da te okolnosti predstavnicima opozicije i te kako smetaju.

Zahtev za novim pokrajinskim izborima?

Ne razumem otkuda našoj opoziciji toliki mazohistički poriv za porazom. Ovu vladu podržava dve trećine poslanika, a slična je bila situacija i u prethodnom sazivu. U najtežim političkim okolnostima, kada je DS imao odgovornost za sve što se dešavalo u ovoj zemlji u uslovima krize, postizali smo istorijske rezultate. Zamislite samo koliko bi naša pobeda posle formiranja nove republičke vlade bila nadmoćnija!

U delu javnosti provlači se teza da Vojvođani nisu glasali za Ustav Srbije, pa ga ne moraju ni poštovati. Kako na to gledate?

Vojvođani nisu glasali ni za Ustav Srbije, ni za Tomislava Nikolića kao predsednika, ni za vladu kakva se sada pravi na republičkom nivou. Ali, Vojvođani će poštovati i taj Ustav, i tog predsednika i tu vladu, jer znaju red. Poštuju državu u kojoj žive. Međutim, insistiraćemo na tome da i oni koji vrše vlast u ovoj zemlji moraju poštovati građane Vojvodine uprkos tome što imaju politički drugačije opredeljenje i stavove.